Na današnji dan – 15. april
1450 – U poslednjoj fazi Stogodišnjeg rata Francuzi su u bici kod Forminjija porazili Engleze, čime je okončana engleska dominacija u Normandiji.
1469 – Rođen je indijski duhovni učitelj, guru Nanak, osnivač sikizma. Njegovi sledbenici Siki žive uglavnom u Indiji, a najbrojniji su u državama Pandžab i Harijana.
1755 – Doktor Samjuel Džonson, engleski pesnik, novinar I leksikograf, objavio je „Rečnik engleskog jezika“, prvi moderni engleski rečnik.
1765 – U Sankt-Peterburgu je umro Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedist svetskog glasa. Bavio se i fizikom, hemijom, geografijom i astronomijom i znatno doprineo razvoju tih nauka. Autor je prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta (1755), koji i danas nosi njegovo ime.
1764 – U Versaju je umrla Žan-Antoaneta Puason (Jeanne-Antoinete Poišin), markiza De Pompadur, ljubavnica kralja Luja XV (Louis) I jedna od najuticajnijih ličnosti na njegovom dvoru.
1843 – Rođen je američki pisac Henri Džejms (Henry James). Napisao je oko 100 knjiga, među kojima su najpoznatiji romani „Portret jedne lejdi“, „Amerikanac“, „Dejzi Miler“, „Roderik Hadson“…
1909 – Austrijski car odobrio je Statut za autonomnu upravu u Bosni i Hercegovini.
1912 – Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD potonuo je „Titanik“, najveći i najluksuzniji prekookeanski brod svog doba. Život je izgubilo 1.523 od 2.224 putnika.
1912 – Rođen je korejski diktator Kim Il Sung. Upravljao je Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti 1994. Smrću „velikog vođe“, kako su ga podanici zvanično oslovljavali, okončana je jedna od najdužih apsolutističkih vladavina u 20. veku.
1923 – Insulin, koji je kanadski naučnik, nobelovac Frederik Banting (Frederic), otkrio 1921. godine, počeo je da se koristi u lečenju dijabetesa.
1941 – Jugoslovenska vlada, na čelu sa njenim predsednikom, generalom Dušanom Simovićem, napustila je zemlju posle nemačke okupacije. Dan ranije iz zemlje je otišao i kralj Petar II Karađorđević.
1945 – Britanske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Bergen-Belzen.
1952 – Frenklin banka u Njujorku izdala je prvu kreditnu karticu u svetu.
1968 – Dva sovjetska satelita bez ljudske posade, Kosmos 212 I 213, automatski su se spojili dok su kružili u zemljinoj orbiti.
1974 – Nakon petnaestogodišnje vladavine, vojnim pučem svrgnut je s vlasti predsednik Nigera Diori Hamani.
1979 – U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više od sto ljudi, oko 600 je povređeno, a više od 80.000 ostalo je bez kuća.
1980 – U Parizu je umro francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr (Jean Paul Sartre), jedan od najznačajnijih predstavnika egzistencijalizma. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi („Mučnina“, „Zid“, „Biće i ništavilo“ pozorišni komadi „Mušice“, „Iza zatvorenih vrata“, „Prljave ruke“).
1986 – Američki avioni bombardovali su Tripoli i Bengazi u znak odmazde za pogibiju dvojice Amerikanaca u eksploziji bombe u diskoteci u Berlinu 5. aprila. U bombardovanju je ubijeno oko 40 ljudi, među kojima i usvojena kćerka libijskog lidera Moamera Gadafija (Muammar Gaddafi).
1989 – Na fudbalskom stadionu u Šefildu, u severnoj Engleskoj, pod srušenim tribinama poginulo je 96, a povređeno 200 ljudi kada su na već prepun stadion puštene nove grupe navijača.
1989 – Umro je kineski političar Hu Jaobang (Yaobang), šef Komunističke partije Kine od 1981. do januara 1987, kad je smenjen pod optužbom da je dopustio prodor ideja „buržoaskog liberalizma“. Na dan njegove smrti, studenti u Pekingu i Šangaju izašli su na ulice da bi izrazili žalost. To je bio početak velikog studentskog protesta koji je okončan krvoprolićem početkom juna 1989. Na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen.
1990 – U Njujorku je umrla filmska glumica švedskog porekla Greta Garbo, „božanstvena Greta“, kako su je nazivali obožavaoci. Smatra se jednom od najvećih glumica 20. veka nemog i zvučnog filma („Kraljica Kristina“, „Ana Karenjina“, „Marija Valevska“, „Mata Hari“).
1992 – UN su uvele sankcije protiv Libije zbog njene umešanosti u podmetanje bombe u avion kompanije Pan Ameriken koji je eksplodirao iznad mesta Lokberi u Škotskoj 1988. i rušenje francuskog aviona iznad Nigera 1989. godine.
1994 – Ministri vodećih zemalja sveta potpisali su GATT (General Agreement on Tariffs and Trade).
1996 – „Komisija za istinu“ u Južnoj Africi, formirana da ispita zloupotrebu vlasti u vreme aparthejda, otvorila je istražni postupak.
1996 – Od podmetnute eksplozivne naprave oštećena je Bajrakli džamija u Beogradu. Beogradski muftija Hamdija Jusufspahić izjavio je da je to je bio sedmi napad na Bajrakli džamiju od 1990. godine.
1997 – Tokom hodočašća, u požaru koji je zahvatio šatorsko naselje blizu Meke, u Saudijskoj Arabiji, poginula su 343 hodočasnika.
1998 – Bivši kambodžanski diktator Pol Pot umro je od srčanog udara. Tokom njegove četvorogodišnje vladavine, od 1975. do 1979, više od milion ljudi je ubijeno ili je umrlo od mučenja, gladi I bolesti.
1999 – NATO preuzeo odgovornost za bombardovanje konvoja izbeglica na Kosovu, tokom kojeg je, prema jugoslovenskim izvorima, poginulo 75 civila.
2003 – Na 18 godina zatvora osuđen je Folkert van der Graf (Volkert van der Graaf), ubica holandskog političara Pima Fortjina (Pim Fortuyn). To je bilo prvo političko ubistvo u Holandiji u poslednja preko tri veka.
2005 – U memorijalnom parku holokausta u Bruklinu otkrivena je spomen ploca žrtvama logora Jasenovac (Hrvatska) što je prvi javni spomenik u SAD stradalima u tom logoru.
2011 – Haški tribunal osudio je hrvatskog generala Antu Gotovinu na 24, a Mladena Markača na 18 godina zatvora zbog zločina nad srpskim stanovništvom Knjinske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995. godine. Apelaciono veće Tribunala je u novembru 2012. poništilo prvostepenu presudu hrvatskim generalima i oslobodilo ih krivice po svim tačkama optužnice.
