Na današnji dan – 15. maj
1536 – U Engleskoj su osuđeni na smrt zbog preljube i incesta Ana Bolen (Anne Boleyn), druga žena kralja Henrija VIII (Henry), i njen brat, lord Rošfor (Rocheford).
1571 – Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.
1767 – Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.
1773 – Rođen je knez Klemens Meternih (Metternich) najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio ministar inostranih poslova i kancelar Austrije (1809-48). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. S ruskim carem Aleksandrom Prvim osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.
1796 – Francuske trupe pod Napoleonom Bonapartom ušle su u Milano.
1847 – U Italiji je umro irski političar Danijel O’Konel, zvan Osloboditelj (O’Connell). Kao član britanskog parlamenta, uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.
1848 – U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i da raspiše izbore.
1859 – Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri (Pierre Curie). Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom (Marie) otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom (Antoine-Henri Becquerel).
1886 – Umrla je američka književnica Emili Dikinson (Emily Dickinson). Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.
1891 – Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana „Bela garda“, pretočenog u dramu „Dani turbina“ koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, i po romanu „Majstor i Margarita“.
1914 – Umro je istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka („Istorija srpske književnosti“).
1918 – Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.
1923 – Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom (Abdullah) kao nezavisnu državu.
1940 – U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.
1940 – Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.
1943 – Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).
1945 – Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu u Jugoslaviji je poginulo 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.
1948 – Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka, i libanske i jordanske trupe.
1955 – U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.
1957 – Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.
1987 – Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort (Hayworth), holivudski seks simbol, 1940-ih godina („Samo anđeli imaju krila“, „Đilda“, „Dama pod sumnjom“).
1989 – Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.
1991 – Edit Kreson (Edith Crešon) postala je prva žena – premijer Francuske.
1992 – Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom pobegao u Moskvu.
1992 – Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.
1996 – Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji (Vajpayee) je postao premijer Indije, pošto je njegova partija Baratija Džanata na poslaničkim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hinduisticki nacionalista dobije mesto premijera.
1996 – Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u ekspozeu u Skupštini optužio Vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore s međunarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemlju u propast.
1999 – Italija je dobila novog predsednika, Karla Azelja Ćampija (Carlo Azeglio Ciampi).
2001 – Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini „Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu“ uprkos protivljenju Srba koji su smatrali da taj pravni akt nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.
2002 – Narodna banka Jugoslavije je saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je Jugoslavija postala članica MMF.
2003 – Haški Tribunal za ratne zločine u Ruandi, osudio je na doživotni zatvor bivšeg ministra informacija Eliezera Nijitegeka (Eliezer Niyitegeka) a bivšeg gradonačelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog učešća u genocidu 1994. godine.
2009 – Beogradski Radio B92 obeležio je 20 godina rada. Radio i televizija B92 emituju program na celoj teritoriji Srbije, a B92 se bavi i izdavaštvom, organizovanjem kulturnih događaja i humanitarnim radom.
