KK CRVENA ZVEZDA: Nećemo ćutati pred bujicom laži
Očigledno je da su čelnici Partizana zaboravili šta su sve uradili i šta se sve dogodilo na prvoj utakmici finalne serije plej-ofa. Pomislili su verovatno da ako oni imaju kratko pamćenje da svi treba da slede njihov primer i da će svojim saopštenjem za javnost uspeti da prekroje istinu. Nije moguće, jer istina je samo jedna. Po ko zna koji put pokušali su da poistovete neke stvari koje je nemoguće i uporediti a kamoli poistovetiti, da povuku paralele i da sebe ponovo predstave kao žrtvu. Ništa novo i samim tim ništa iznenađujuće.
Rukovodstvo Partizana zaboravilo je na ponašanje svojih navijača u derbiju koji je zbog poplava odigran u Železniku. Zaboravili su da su njihovi navijači još tada topovskim udarima pogodili novinare. Zaboravili su da je na prvoj utakmici finala plej-ofa u Pioniru zbog divljanja njihovih navijača napravljena šteta od 500.000 dinara, da su lomili stolice kojima su gađali, pogodili i tom prilikom povredili članove stručnog štaba Crvene zvezde i da su ponovo bacali topovske udare.
Nije istina i da su dve petarde među novinare na drugoj utakmici finala plej-ofa doletele sa strane gde su bili smešteni Zvezdini navijači. Tu informaciju je plasirala samo jedna medijska kuća – Blic. Istina je samo da su petarde pale i povredile jednog novinara i dete, ali su petarde bačene sa tribine na kojoj su bili navijači Partizana o čemu je izvestila jedna druga medijska kuća – Informer.
Kada govore o tuči među igračima na terenu zaboravljaju da je atmosferu do usijanja kasnije i celokupnog skandala direktno doveo jedan iz njihovih redova – trener Duško Vujošević, povlačenjem ekipe sa terena. Nekoliko puta je priznao da je to uradio svesno i namerno da bi uticao na sudije. On se čak time diči, smatra i da je to normalno valjda zbog toga što je to manir kojim se Vujošević služi kroz čitavu svoju karijeru, počevši od duela sa Jugoplastikom u Splitu, preko derbija devetog kola Jadranske lige u sezoni 2004/2005 do slučaja u skorijoj istoriji, odnosno ove sezone protiv Zadra u ABA ligi i sada na startu finala plej-ofa.
U svom saopštenju u Partizanu se pitaju i zašto je kažnjen Aleksandar Pavlović. Nešto što je toliko očigledno pokušavaju da predstave kao nešto besmisleno, nebulozno što je klasičan primer manipulacije. Kao da Pavlović nije pretrčao ceo teren u nameri da udari Demarkusa Nelsona što mu je i pošlo za rukom. Govorili su i o nasrtaju na Bogdanovića u drugoj utakmici, a koji izraz bi mogao da se upotrebi za faul Lovernja nad Dženkinsom u kontranapadu na tom istom meču?
Manir nasilja na terenu je Partizanu odavno poznat, a najdrastičniji primer bio je u Vršcu 2010. godine. Opšta tuča u dvorani Milenijum je najveći skandal koji se dogodio, ali i to su verovatno zaboravili čelnici Partizana. Pod lažnim plaštom borbe za interese za srpsku košarku, koju su svojim postupcima urušavali i obezvređivali, redom su uništavali i klubove širom Srbije koju su makar i u najavi mogli da budu ravnopravan rival u borbama za trofeje. To su uspeli sa Hemofarmom, kao i sa novosadskom Vojvodinom kojoj još nisu isplatili 200.000 evra obeštećenja za Milenka Tepića. U leto 2011. umalo nisu to uradili i Crvenoj zvezdi. Pokušali su da unište i FMP, ali u tome nisu uspeli.
Po ko zna koji put potežu pitanje o legitimitetu direktora lige Dragana Gogića za koga je od ukupno 36 delegata glasalo 25. Međutim, to je po Partizanu nelegalan izbor samo iz jednog razloga, jer je Partizan bio protiv. Navikao je Partizan da godinama unazad ima zaštitu od direktora lige, kako bi mogle da se prikrivaju sve njihove podle igre, mahinacije i pritisci najgore moguće vrste koji su ligu i sudijsku organizaciju doveli do najnižeg mogućeg nivoa. Godinama unazad su navikli da upravo preko direktora lige besomučno sprovode svoju samovolju. Tako je bilo kada su komesari za takmičenje bili Slobodan Jelić, Tihomir Bubalo i Predrag Bojić. Sada ponovo zovu Savez u pomoć kako bi valjda preko svojih direktnih kumovskih veza sa Dejanom Tomaševićem ponovo uspostavili svoju diktaturu i kontrolisali sistem kako bi i dalje mogli da se diče da su jedini prvaci Srbije. U toj želji ni sada prezaju ni od čega pa pribegavaju metodima koji su verovatno još nezabeleženi u svetu. Naime, javno objavljuju imena sa brojeve telefona i fotografijama arbitara po društvenim mrežama i na taj način ugrožavaju njihovu bezbednost i bezbednost njihovih porodica. Toliko o pritiscima na sudije.
Od nadležnih institucija traže zaštitu, a od koga ova država i veliki broj građana Srbije da traže zaštitu od bahatosti Duška Vujoševića, čoveka koji napada i vređa sve živo. Poslednji na listi koji je bio na udaru njegovih gnusnih posvki bio je tim menadžer Crvene zvezde – Nebojša Ilić, legenda kluba kome je i Vujošević bio trener dok je radio u Crvenoj zvezdi. Šta drugo da se očekuje od čoveka koji je i svog najboljeg i najtalentovanijeg igrača nedavno, na očigled svih, hvatao za gušu. Ali, to su valjda časovi ljubavi u režiji Duška Vujoševića u koje su poverovali i neki mediji.
Pitanje koje se nameće je da li je Duško Vujošević, koji je bez svake sumnje zadojen ogromnom mržnjom prema Zvezdi, sposoban i dovoljno moćan da sam sprovodi ovako kontiunirane napade na Crvenu zvezdu? Ili, imajući u vidu da trener Partizana više ne priča o košarci već o politici, iza svega ipak stoji neko iz vrha vlasti ko je bio i ostao vrlo blizak KK Partizan? Vreme će vrlo brzo pokazati.
Partizan je svojim oglašavanjem još jednom pokušao da napravi skandal i dodatni pritisak računajući da će svi da zaćute i uplaše se pred bujicom laži i izmišljotina. E, pa neće. Dokaz tome je i ovo saopštenje.
Beograd, 19.06.2014.
