Na današnji dan – 5. jul
1596 – Engleski pomorci opustošili su obalu Španije i opljačkali Kadis, pomorsku luku koja je otkrićem Amerike dobila prvorazredan značaj.
1811 – Venecuela je kao prva južnoamerička država proglasila nezavisnost od Španije.
1830 – Francuzi su zauzeli glavni grad Alžira. Alžir je ostao pod francuskom upravom do 1962, kada je ta severnoafrička zemlja stekla nezavisnost.
1865 – Vilijam But (William Booth) osnovao je u Londonu „Hrišćansku misiju“ koja je kasnije dobila naziv „Vojska spasa“ I bavila se uglavnom humanitarnim radom. Bila je vrlo aktivna u period posle Drugog svetskog rata.
1865 – U Velikoj Britaniji je donet prvi zakon u svetu o ograničenju brzine – dve milje na sat.
1879 – Rođen je američki teniser i političar Dvajt Dejvis (Dwight Davis), ministar rata (1925-29). On je 1900. osnovao tenisko takmičenje „Dejvis kup“.
1880 – Rođen je češki violinista i kompozitor Jan Kubelik, koga su zbog virtuoznog stila upoređivali sa Paganinijem (šest violinskih koncerata, Američka simfonija).
1889 – Umro je pisac Jakov Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti. Pisao je pesme, kulturnoistorijske članke, putopise, romane i pripovetke i uređivao Srpske novine i Srpski letopis („Večiti mladoženja“, „Trpen-spasen“, „Milan Narandžić“).
1889 – Rođen je francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto (Jean Cocteau). Kao eksperimentator prošao je kroz sve faze modern umetnosti – kubizam, dadaizam, nadrealizam, a po raznolikosti opusa smatra se korifejem francuskog duha („Orfej“, „Strašna deca“, „Petao i Arlekin“). Član Francuske akademije postao je 1955.
1891 – Rođen je hrvatski pesnik Avgustin Tin Ujević koji je svojom lirikom, ali i boemskim životom, obeležio razdoblje između dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti („Lelek sebra“, „Kolajna“, „Žedan kamen na studencu“).
1901 – Rođen je ruski pozorišni reditelj i glumac Sergej Vladimirovič Obrascov, osnivač Državnog centralnog pozorišta lutaka. Režirao je više od 50 lutkarskih predstava koje se smatraju antologijskim delima tog pozorišnog žanra.
1911 – Rođen je državnik Žorž Pompidu (Georges Pompidou), predsednik Francuske (1969-74) nakon povlačenja Šarla de Gola (Charles, Gaulle). Kao blizak saradnik De Gola, šef njegovog kabineta i premijer od 1962. do 1968, uglavnom je sledio ideje slavnog prethodnika.
1932 – U Portugaliji je premijer postao Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1933. zaveo profašističku diktaturu, okončanu tek 1974, četiri godine posle njegove smrti.
1943 – Nemačkom ofanzivom iz pravca Orela i Harkova na sovjetske položaje počela je Kursko-orelska bitka, jedna od najvećih bitaka u Drugom svetskom ratu.
1959 – Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno raspustio je Parlament, suspendovao Ustav iz 1950. i zaveo diktaturu.
1975 – Američki teniser Artur Eš (Arthur Ashe) postao je prvi crni pobednik turnira u Vimbldonu.
1975 – Zelenortska ostrva su dobila nezavisnost nakon 500 godina portugalske vlasti.
1977 – U Pakistanu je vojnim udarom generala Mohamada Zije ul Haka (Mohammad Zia ul-Haq) s vlasti zbačen premijer Zulfikar Ali Buto (Bhutto).
1980 – Švedski teniser Bjorn Borg pobedio je peti put uzastopno na turniru u Vimbldonu.
1994 – Palestinski vođa Jaser Arafat (Yašer), koji je doputovao na Zapadnu obalu nakon 27 godina izbeglištva, najavio je stvaranje države Palestine na teritoriji pod palestinskom samoupravom, sa glavnim gradom u istočnom Jerusalimu.
2001 – Vlasti Makedonije i pobunjeni Albanci su postigli dogovor o primirju. Mirovni sporazum kojim su okončani višemesečni sukobi u Makedoniji, potpisan je 13. avgusta u Ohridu.
2002 – Umro je legendarni bejzbol igrač Ted Vilijams (Williams), jedan od najvećih „bacača“ svih vremena i poslednji Amerikanac koji je postigao 400 „hitova“ za jednu sezonu.
2003 – Dve Čečenke aktivirale su eksploziv na otvorenom rok-festivalu na moskovskom aerodromu Tušino. Od eksplozije je poginulo 16 osoba, uključujući i teroristkinje, a 60 je povređeno.
2004 – U Indoneziji su održani prvi direktni predsednički izbori, šest godina pošto je okončana 32-godišnja diktatura bivšeg predsednika Suharta.
2007 – Belgijski krivični sud osudio je bivšeg majora vojske Ruande Bernara Ntujahaga na 20 godina zatvora zbog ubistva deset belgijskih pripadnika mirovnih snaga UN i neutvrđenog broja civila Ruande, na početku genocida 1994. godine.
