Na današnji dan – 19. jul
1427 – Umro je Stefan Lazarević, srpski knez (1389-1402), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita Prvog do 1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita Prvog kod Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Žigmundom Prvim od koga je 1403. dobio Mačvu i Beograd koji je proglasio prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se i prevođenjem s grčkog, napisao je poslanicu „Slovo ljubve“. Njegova je zadužbina manastir Manasija.
1545 – Brod „Meri Rouz“, ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII (Henry), potonuo je u kanalu Solent između obale južne Engleske i ostrva Vajt. Život je izgubilo više od 700 ljudi.
1553 – Marija Tjudor proglašena je za kraljicu Engleske. Udajom za španskog princa Filipa približila se Vatikanu i progonila protestante, zbog čega je nazvana Marija Krvava i Marija Katolička. Tokom njene vladavine, Engleska je izgubila Kale (1558), svoje poslednje uporište u Francuskoj.
1814 – Rođen je Amerikanac Semjuel Kolt (Samuel Colt) koji je konstruisao revolver nazvan po njegovom prezimenu.
1834 – Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega (Hilaire Germain, Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtača najbolje je iskazao slikajući telo u pokretu („Balerina“, „Kupačica“, „Pralja“).
1870 – Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj. Francuska vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je zarobljen, a u Parizu je proglašena republika.
1877 – Održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu. Pobedio je engleski teniser Spenser Gor (Spencer Gore).
1883 – Na brdo Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca su preneti posmrtni ostaci tela pesnika Branka Radičevića koji je umro 30 godina ranije u Beču.
1893 – Rođen je pisac Vladimir Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i u ranom sovjetskom periodu („Pesme o revoluciji“, „Oblak u pantalonama“, „Rat i svet“, „Lenjin“).
1900 – Otvorena je pariska podzemna železnica (metro).
1936 – Umro je geolog i političar Jovan Žujović, osnivač geološke nauke u Srbiji. Napravio je prvu preglednu geološku kartu Srbije i napisao mnogobrojne radove iz geologije, paleontologije i antropologije.
1937 – U Beogradu je došlo do sukoba policije i demonstranata („krvava litija“) koji su protestovali zbog podnošenja Skupštini na ratifikaciju konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. Konkordat je potpisan jula 1935, ali zbog otpora javnog mnjenja nije stupio na snagu.
1941 – Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Ćurćill) počeo je kampanju pod nazivom „V for Victory“ u Drugom svetskom ratu.
1943 – U nameri da oslabe italijanski fašistički režim, saveznici su u Drugom svetskom ratu iz 700 aviona zasuli bombama aerodrome i vojne poligone u blizini Rima.
1947 – Ubijeni su burmanski premijer Aung San i šest ministara. Atentat su izvršili politički protivnici tokom zasedanja vlade.
1956 – Predsednici Jugoslavije, Indije i Egipta – Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru (Javaharlal) i Gamal Abdel Naser (Nasser), potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkj protivblokovskoj politici, što je označilo početak stvaranja Pokreta nesvrstanih zemalja.
1965 – Umro je Singman Ri (Syngman Rhee), prvi predsednik Južne Koreje 1948. S vlasti se povukao 1960. Pod pritiskom studentskih protesta zbog izbornih prevara.
1974 – Španski diktator Fransisko Franko (Francisco Franco) zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Huanu Karlosu (Juan Carlos), koji je 1975, posle Frankove smrti, postao kralj Španije.
1980 – U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo više od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan.
1989 – Narodna skupština Poljske je generala Vojćeha Jaruzelskog (Wojciech) izabrala za predsednika Republike.
1992 – U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino (Borsellino), vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije.
1994 – Narodna Skupština Republike Srpske odbila je Plan teritorijalnog razgraničenja u Bosni koji je početkom meseca Kontakt-grupa ponudila zaraćenim stranama. SR Jugoslavija, od koje se očekivalo da utiče na bosanske Srbe da prihvate predloženi plan, kažnjena je poostravanjem međunarodnih sankcija, a u BIH je nastavljen rat.
1996 – Na zahtev međunarodnih predstavnika predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je ostavku na sve javne funkcije.
1997 – Irska republikanska armija objavila primirje u svojoj 28-godišnjoj borbi protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj.
2002 – Italija je pristala da vrati prastari obelisk koji su fašističke trupe iznele iz Etiopije, više od šets decenija ranije čime je okončan jedan od najvećih diplomatskih sukoba Rima.
2002 – Umro je Aleksander Ginzburg, pisac i jedan od najvećih disidenata sovjetske ere. Bio je hapšen i upućivan u radne kampove zbog osnivanja prvog nezavisnog magazina u Sovjetskom Savezu, u kohem je kritikovao pravosudni sistem.
2005 – Liban je dobio prvu vladu, nakon povlačenja sirijskih trupa iz te zemlje, posle 29 godina. U sastav novog kabineta prvi put su ušli članovi šiitske grupe Hezbolah, koju SAD smatraju terorističkom organizacijom.
2013 – U Zimbabveu je počela da emituje program prva nezavisna televizijska stanica „1.TV“, čime je okončan 30-godišnji državni TV-monopol pod kontrolom predsednika Roberta Mugabea.
