Ostija – dokaz multikulturalne prirode Rima
Arheolozi u Italiji pronašli su groblje u 2.700 godina staroj rimskoj luci gde raznolikost grobnica odražava multikulturalnu prirodu grada.
Ostija je uvek bila dinamičan, otvoren grad, kaže Paola Germoni, direktorka nalazišta, trećeg po posećenosti posle Koloseuma i Pompeja. „Ono što je ovde jedinstveno su različiti tipovi pogrebnih običaja – sahrana i kremacija“.
Kontrasti su još izraženiji budući da su sve pronađene grobnice zapravo poslednje počivalište iste porodice u širem smislu te reči, rekla je ona AFP-u.
Otkriće je najnovije iznenađenje u Ostiji gde su u aprilu arheolozi pronašli zidine koje pokazuju da je grad zapravo bio 35 posto veći nego što se mislilo, veći od Pompeje.
Ostija je osnovana u 7. veku pre nove ere i veruje se da se prostirala na površini od 85 hektara. Nekada je bila na obali ali je sada udaljena od vode oko tri kilometra.
Groblje je otkriveno unutar parka koji se nalazi u blizini renesansnog dvorca na obodu iskopina. Do sada su otkriveni dokovi, skladišta, zgrade za stanovanje pa čak i pozorište.
Luku je osnovao Ankus Marsijus, četvrti kralj Rima kako bi gradu koji je sve brže rastao omogućio izlaz na more.
Oko desetak grobnica do sada je pronađeno na nalazištu a neke imaju i tablice sa kletvama kako bi se odvratili pljačkaši.
Groblje pokazuje da su svi imali izbor da rade sa svojim telom šta žele, što je sloboda koja je nestala sa dolaskom hrišćanstva kada je sahrana postala obavezna, kaže Germoni.
Najnovija iskopavanja pokrenuta su 2012. i zahvaljujući trudu arheologa svetlost dana ponovo je video jedan aristokratski dom sa polihromatskim podom.
Tridesetak studenata sa Američkog instituta za rimsku kulturu učestvuju u iskopavanjima i moguće ih je videti ispod velikih čempresa kako rade na drevnom rimskom putu koji je nekada povezivao Ostiju sa Rimom.
Mladi arheolozi iz Kanade, Švajcarske i SAD provešće nekoliko nedelja u Rimu na iskopavanjima koja predstavljaju praktičan studijski rad.
Iskopavanja će im pružiti različita iskustva. Naučiće restauraciju ali i više antropološki pristup zahvaljujući ispitivanjima grobnica, rekao je Darijus Arja, američki arheolog i direktor Instituta.
Među studentima je i Mikala En Morison iz Ostina koja je na verskim studijama.
„Radite sa opipljivim predmetima iz istorije, što je veoma uzvudljivo. Ove godine radila sam sa artefaktima i to je veoma uzbudljivo jer možete da dodirnete neke potpuno ‘kul’ stvari“, rekla je ona.
