Na današnji dan – 26. jul
1847 – Liberija, država oslobođenih američkih robova koji su se doselili u Afriku, postala je prva nezavisna republika u Africi.
1856 – U Dablinu je rođen engleski dramski pisac, novinar I kritičar Džordž Bernard Šo (George, Shaw). Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. („Kandida“, „Zanat gospođe Voren“, „Major Barbara“, „Pigmalion“).
1858 – Lajonel Rotšild (Lionel Rothschild) je postao prvi Jevrejin član donjeg doma britanskog parlamenta.
1875 – Rođen je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung (Carl), osnivač „analitičke“ ili „kompleksne“ psihologije, u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog – individualno i kolektivno („Psihološki tipovi“, „Psihologija i religija“, „Simbilika duha“, „Studija o arhetipovima“).
1894 – Rođen je engleski pisac Oldos Haksli (Aldous Huxley) jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela („Kontrapunkt života“, „Vrli novi svet“, „Slepi u Gazi“).
1908 – Rođen je Salvador Aljende Gosens (Allende Gošens), osnivač Socijalističke partije i prvi marksista predsednik Čilea (1970). Ubijen je tokom državnog udara vojne hunte pod vođstvom generala Augusta Pinočea 11. septembra 1973.
1909 – Pokušaj Vlade Španije da u Kataloniji mobiliše rezerviste za borbe u Maroku doveo je do ustanka u Barseloni, koji je krvavo ugušen („Krvava katalonska nedelja“).
1928 – Rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick) koji se proslavio filmovima različitog žanra „2001 – Odiseja u svemiru“, „Paklena pomorandža“, „Dr Strejndžlav“ i „Lolita“.
1941 – Predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin, Roosevelt) zamrznuo je svu japansku imovinu u SAD i time obustavio američko-japansku trgovinu.
1943 – Rođen je britanski muzičar Mik Džeger (Mick Jagger), osnivač i pevač rok grupe „Roling stouns“.
1945 – Na poslaničkim izborima u Velikoj Britaniji pobedili su laburisti i njihov lider Klement Atli (Clement Attlee) zamenio je na mestu premijera Vinstona Čerčila (Winston Ćurćill).
1950 – Američki vojnici, tokom Korejskog rata, pobili su stotine nenaoružanih izbeglica u selu No Gun Ri.
1952 – Umrla je Eva Peron (33), popularna supruga predsednika Argentine, Huana Perona (Juan).
1953 – Napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjago de Kuba, Fidel Kastro (Castro) je počeo borbu protiv režima diktatora Fulhensija Batiste (Fulgencio).
1956 – Predsednik Egipta Gamal Abdel Naser (Našer) nacionalizovao je Suecki kanal, koji je bio pod kontrolom anglo-francuske komapnije.
1963 – U zemljotresu u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, magnitude 6,1, poginulo je više od hiljadu ljudi, a grad je razrušen.
1965 – Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1887, stekla su nezavisnost.
1974 – Konstandinos Karamanlis, novi premijer Grčke, formirao je prvu civilnu vladu posle sedmogodišnje vojne diktature.
1984 – Umro je američki statističar Džordž Horas Galup (George Horace Gallup), direktor i osnivač (1935) „Galupovog instituta“ za ispitivanje javnog mnjenja.
1995 – Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom području, okončavši međusobni jednomesečni rat.
2001 – Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu otpečatio je optužnicu protiv generala Hrvatske vojske u penziji Ante Gotovine, zbog zločina nad Srbima za vreme i posle operacije „Oluja“ 1995. U Krajini, u Hrvatskoj. Gotovina je uhapšen krajem 2005. u Španiji i u haškom Tribunalu 2011. osuđen na 24 godine zatvora, ali je odlukom Apelacionog veća oslobođen krivice i pušten na slobodu.
2002 – Umro je Badi Bejker (Baddy Baker), američki kompozitor muzike za više od 200 filmova Volta Diznija.
2003 – Umro je britanski reditelj Džon Šlezinger (John Schlesinger). Njegov film „Ponoćni kauboj“ nagrađen je Oskarom, a upamćen je i po filmovima „Darling“, „Lažov Bili“, „Daleko od razuzdane gomile“ i „Maratonac“.
