Na današnji dan – 27. jul
916 – Umro je slovenski prosvetitelj Kliment Ohridski, najpoznatiji učenik braće Ćirila i Metodija i njihov saradnik u širenju slovenske pismenosti i književnosti.
1189 – Veliki župan Stefan Nemanja ugostio je u Nišu nemačkog cara Fridriha I Barbarosu (Friedrić Barbaroša) na njegovom proputovanju kroz Srbiju u Trećem krstaškom ratu, i ponudio mu savez protiv Vizantije.
1540 – Pod optužbom za veleizdaju, pogubljen je Tomas Kromvel (Thomas Cromwell), glavni savetnik engleskog kralja Henrija VIII.
1675 – U bici kod Sazbaha, u Holandskom ratu, poginuo je vojskovođa Anri Tiren (Henri de Turenne), komandant francuske vojske u Tridesetogodišnjem ratu.
1789 – Kongres SAD osnovao je Odeljenje za spoljne poslove, koje je kasnije postalo Stejt department.
1830 – U Francuskoj je izbila trodnevna „Julska revolucija“ izazvana odlukom kralja Šarla X Burbonskog (Charles Bourbon) da ukine slobodu štampe, raspusti tek izabranu skupštinu i promeni izborni zakon. Kralj je abdicirao i emigrirao u Škotsku.
1832 – Rođen je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme („Na Liparu“, „Ponoć“, „Padajte braćo“, „Otadžbina“, „Seobe Srbalja“, „Stanoje Glavaš“).
1835 – Rođen je Đozue Karduči (Giosue Carduči), najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1906. („Jambi i epode“, „Nove rime“, „Varvarske ode“).
1839 – Počeo je Opijumski rat Kine i Velike Britanije kada su kineske vlasti u luci u Kantonu zaplenile i uništile 20.000 sanduka opijuma.
1841 – U dvoboju je poginuo ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov, pesnik kavkaskih pejsaža i romantičnog buntovništva, jedan od najznačajnijih pesnika i prozaista ruske književnosti 19. Veka („Junak našeg doba“, „Demon“, „Pesma o trgovcu Kalašnikovu“).
1844 – Umro je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton (John), jedan od osnivača atomske teorije materije („Novi sistem filozofije hemije“). Proučavao je anomaliju neprepoznavanja boja, koja je po njemu nazvana daltonizam.
1872 – Rođen je kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor prve izvedene srpske opere „Na uranku“ (na tekst B. Nušića) i „Marša na Drinu“. Osnovao je Beogradski vojni orkestar (1899), a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu, koja je kasnije dobila ime „Mokranjac“.
1874 – U Kragujevcu je pokrenut list „Glas javnosti“, glasilo socijalista Svetozara Markovića.
1905 – U Ljubotinju, u Crnoj Gori, rođen je Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih slikara 20. veka. Izlagao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
1917 – Umro je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher (Theodor Kocher), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.
1921 – Kanadski lekari Frederik Grant Benting (Frederick, Banting) i Čarls Best (Charles) izolovali su insulin, što je ubrzo omogućilo efikasno lečenje do tada smrtonosne šećerne bolesti.
1953 – U Panmundžomu je sporazumom o primirju okončan trogodišnji Korejski rat, u kojem je poginulo 1,6 miliona Korejaca i Kineza, i više od 118.000 pripadnika trupa UN.
1954 – Velika Britanija i Egipat postigli su sporazum o okončanju 72-godišnje britanske kontrole nad Sueckim kanalom.
1955 – Austrija je obnovila državni suverenitet pošto su tu zemlju, nakon 17 godina, napustile strane trupe – nemačke po završetku Drugog svetskog rata, a savezničke 10 godina kasnije.
1967 – Umro je pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske u Novom Sadu, Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja („Rodoljubive pesme“, zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“, „Pomerene savesti“, „Prepelica u ruci“).
1970 – Umro je portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar. Postao je premijer 1932. i vladao uz pomoć vojske i tajne policije do 1968, kada se zbog bolesti povukao sa vlasti.
1980 – U izbeglištvu u Kairu umro je bivši iranski šah Mohamed Reza Pahlavi (Mohammed). Na vlast je došao 1941, a zbačen je u Islamskoj revoluciji ajatolaha Homeinija (Khomeini) 1979.
1984 – Umro je britanski filmski i pozorišni glumac Džejms Mejsn (James Mason) koji je u dugoj filmskoj karijeri igrao u više od 80 filmova („Požar nad Engleskom“, Čovek u sivom“, „Pustinjski lisac“, „Julije Cezar“).
1985 – Državnim udarom u Ugandi je svrgnut predsednik Milton Apolo Obote (Apollo), koji je bio šef države od 1966. do 1971, kada ga je oborio Idi Amin Dada. Drugi put je postao predsednik 1979.
1989 – Krister Peterson (Ćrister Petteršon) proglašen je krivim I osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva premijera Švedske Ulofa Palmea 1986. On je kasnije oslobođen, a ubistvo je ostalo nerazjašnjeno.
1990 – Belorusija je proglasila nezavisnost od ŠSR-a.
1996 – Tokom Olimpijskih igara u Atlanti eksplodirala je bomba u zabavnom parku. Poginulo je dvoje i ranjeno 110 ljudi.
1998 – Bivša stažistikinja u Beloj kući, Monika Luinski dala je prvu izjavu istražiteljima i time prekinula šestomesečno ćutanje o svojoj ljubavnoj aferi s predsednikom SAD, Bilom Klintonom.
2001 – SAD su produžile sankcije Iranu i Libiji za još pet godina.
2003 – Umro je američki komičar Bob Houp (Hope) koji je tokom 70-godišnje karijere igrao u vodviljima, radio dramama, pozorištu, filmu i televiziji.
