Na današnji dan – 20. avgust
1741 – Ruski moreplovac danskog porekla Vitus Jonas Bering otkrio je Aljasku.
1854 – Umro je filozof Fridrih Vilhelm Šeling (Friedrich Wilhelm Schelling), jedan od tvoraca nemačkog idealizma („Ideje za filozofiju prirode“, „Filozofija mitologije“, „Filozofija I religija“).
1860 – Rođen je Rejmon Poenkare (Raymond Poincare), predsednik Francuske od 1913. do 1920, član Francuske akademije nauka. Bio je premijer i ministar inostranih poslova 1912-13. i ponovo premijer 1922-24 i 1926-29.
1872 – Prestao je da izlazi list „Danica“, najznačajniji književni časopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. Tri puta mesečno štampan u Novom Sadu. List, koji je okupljao mlade pesnike-romantičare, Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, pokrenuo je i uređivao pisac i pravnik Đorđe Popović.
1877 – Rođen je književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta I član Srpske kraljevske akademije.
1884 – Nakon četiri godine gradnje, svečano je otvorena zgrada Beogradske železničke stanice iz koje je nekoliko dana kasnije krenuo prvi voz tek izgrađenom prugom Beograd-Niš.
1901 – Rođen je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo (Quasimodo), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. („Vode I zemlje“, „Dati i imati“, „Miris eukaliptusa“, „Život nije san“).
1940 – U Meksiko Sitiju gde je bio u egzilu, smrtno je ranjen ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštajn – „Lav Trocki“, jedan od vođa Oktobarske revolucije. Ubio ga je španski komunista Ramon Merkader, po Staljinovom nalogu. Trocki, koji je po dolasku Staljina na vlast bio njegov blizak saradnik, a potom žestok protivnik, umro je dan kasnije.
1941 – U Požarevcu je rođen Slobodan Milošević, od 1997. Do 2000. predsednik SR Jugoslavije. Bio je predsednik Srbije u vreme raspada SFR Jugoslavije i krvavih ratova u Hrvatskoj i Bosni (1991-1995). Juna 2001. isporučen je Međunarodnom sudu za ratne zločine u Jugoslaviji u Hagu gde je i umro 2006 godine.
1944 – Rođen je državnik Radživ Gandi (Rajiv Gandhi), premijer Indije od 1984. do novembra 1989. kada je izgubio na izborima. Ubijen je 21. maja 1991. u atentatu tokom predizborne kampanje, podelivši tako sudbinu majke Indire koja je kao indijski premijer ubijena u atentatu 1984. godine.
1949 – Mađarska skupština koja je već bila pod sovjetskom vlašću, prihvatila je sovjetski model državnog uređenja i promenila naziv države u Narodna Republika Mađarska.
1968 – Trupe ŠSR i drugih članica Varšavskog pakta ušle su u Čehoslovačku da bi onemogućile sprovođenje reformi Aleksandra Dubčeka („Praško proleće“).
1975 – SAD su lansirale iz Kejp Kanaverala vasionski brod „Viking I“ na Mars, gde je stigao jula 1976.
1980 – Italijanski alpinista nemačkog porekla Rajnhold Mesner (Reinhold Mešner) prvi je uspeo da se sam popne na najviši vrh sveta Mont Everest, bez boce s kiseonikom. Mesner je jedan od retkih alpinista koji je osvojio svih 14 vrhova viših od 8.000 metara – koliko ih ukupno ima na svetu.
1983 – Umro je Aleksandar Ranković, nekadašnji potpredsednik SFRJ, šef službe Državne bezbednosti i član najvišeg državnog I partijskog rukovodstva. Ranković je do Brionskog plenuma (1. Jula 1966) kada je smenjen sa svih funkcija, bio jedan od najbliskijih saradnika Josipa Broza Tita.
1988 – U Titogradu (Podgorici) i Kolašinu počeli su masovni mitinzi protiv rukovodstva Crne Gore. Narednih meseci masovni protesti zahvatili su celu tu tada jugoslovensku republiku, partijsko i republičko rukovodstvo podnelo je ostavke u januaru 1989, a na vlast su došli Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović.
1988 – Stupio je na snagu sporazum o prestanku osmogodišnjeg rata Irana i Iraka, koji su posrednici UN postigli sa zaraćenim stranama 8. avgusta.
1991 – U Moskvi je uveden policijski čas, Boris Jeljcin ukazom je preuzeo komandu nad oružanim snagama SSSR u Rusiji, pošto su antireformske snage pokušale da u noći između 19. i 20. Avgusta izvrše državni udar i obore s vlasti poslednjeg lidera SSSR Mihaila Gorbačova.
1991 – Baltička republika Estonija proglasila je nezavisnost od SSSR.
1994 – U Parizu je umro jugoslovenski filsmi režiser Aleksandar – Saša Petrović, dobitnik specijalne nagrade Kanskog festivala 1967. Za film „Skupljači perja“. On je 1970-ih godina bio u grupi umetnika „crnog talasa“ kojem se protivila tadašnja vlast.
1994 – Na Palama, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina proglasile su ujedinjenje i izdale odluku o prisajedinjenju SR Jugoslaviji koja to nije prihvatila.
1996 – Ruske trupe opkolile su Grozni, glavni grad Čečenije, a hiljade ljudi su pobegle. Rat u Čečeniji počeo je decembra 1994. kada je Boris Jeljcin poslao trupe da uguše pokret za nezavisnost te bivše sovjetske republike.
1996 – U udesu teretnog aviona „Iljušin 76“ ruske kompanije „Sper erlajnz“ blizu piste beogradskog aerodroma u Surčinu, poginulo je svih 12 članova posade. Prethodno je avion, koji je iz Beograda poleteo ka Malti, zbog otkazivanja navigacione opreme i sistema radio veza, kružio nad gradom oko tri sata, pokušavajući da se oslobodi goriva, a prilikom prinudnog sletanja je promašio pistu.
1998 – SAD su bombardovale jednu fabriku u Sudanu i nekoliko poligona za vojnu obuku u Avganistanu, tvrdeći da su mete povezane s terorističkim napadima na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji 13 dana ranije, u kojima je poginulo najmanje 226 ljudi.
1999 – U bolnici u Minsteru u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija umrla je Raisa Gorbačov, supruga poslednjeg lidera SSSR Mihaila Gorbačova.
2003 – Argentinski Senat poništio je amnestiju vojnim oficirima koji su mučili i ubijali levičare u periodu od 1976-1983.
2006 – Umro je fotograf Džo Rozental (Joe Rosental), autor jedne od najpoznatijih ratnih fotografija sa Ivo Džime, koja pokazuje kako američki vojnici na tom ostrvu, pred kraj Drugog svetskog rata, podižu zastavu. Za taj snimak Rozental je 1945. dobio Pulicerovu nagradu.
2013 – Umro je Elmor Lionard, jedan od najistaknutijih američkih pisaca krimi romana, od kojih su najpoznatiji pretočeni u filmove (Out of Sight“, „Get Shorty“ i „Be Cool“.
