Na današnji dan – 24. avgust
79 – Wrupcija vulkana Vezuv zatrpala je rimske gradove Pompeju, Herkulanum i Stabiju, a hiljade ljudi su poginule. Dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, Pompeja je nađena u 16. veku i ostala je kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.
410 – Vizigotski kralj Alarik ušao je u Rim i nakon tri dana pljačke nastavio ka južnoj Italiji s namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.
1572 – U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u „Vartolomejskoj noći“ dala Katarina Mediči (Catherine de Medicis), majka francuskog kralja Šarla IX (Ćarles) u dogovoru s papom Grgurom XIII.
1814 – Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington, razorili i zapalili, ali je grad od poptune propasti spasla oluja.
1872 – Rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum (Max Beerbohm), majstor satire i ironije („Zulejka Dobson“, „Božićni venac“, „Srećni licemer“).
1893 – Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.
1899 – Rođen je Argentinac Horhe Luis Borhes (Jorge, Borges), jedan od najvećih pisaca 20. veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu („Univerzalna istorija beščašća“, „Maštarije“, „Devet eseja o Danteu“).
1914 – Završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.
1922 – Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
1929 – Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat (Yašer), koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu DŽihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.
1936 – U staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen „neprijateljem naroda“. Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.
1954 – Predsednik Brazila Žetulio Vargas (Getulio) izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde (Carlos Lacerda).
1954 – Predsedik SAD Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower) potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.
1968 – Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.
1975 – Smrtna kazna šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu (Papadopoulos) i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnim zatvorom.
1976 – Dvojica sovjetskih kosmonauta su se vratila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.
1989 – Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki (Tadeusz Mazovwiecki), prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
1991 – Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od ŠSR.
1991 – Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.
1994 – Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u obrazovanju, zdravstvu, naplati poreza, socijalnoj zaštiti i turizmu.
1998 – Hiljade vojnika Angole ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile (Laurent) u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
2003 – Umro je Vilfred Teziger (Wilfred Thesiger) čovek koji je prešao pustinje Arabije na kamili i ucrtao na mape kretanja Maršanskih Arapa u Iraku.
2004 – U svojoj bazi Gvantanamo Bej na Kubi, SAD su formirale svoj prvi sud za ratne zločine od Drugog svetskog rata i formalno optužile Salima Ahmeda Hamdana, Jermenca, koji je navodno bio vozač Osame bin Ladena, za saučesništvo u ubistvima i terorističkim akcijama.
