Na današnji dan – 25. avgust
325 – U Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor, koji je sazvao rimski car Konstantin Veliki. Nikejski sabor osudio je različite jeresi, posebno aleksandrijskog sveštenika Arija, uspostavio doktrinu o „svetom trojstvu“ i reformisao Julijanski kalendar.
1270 – Umro je francuski kralj Luj IX (Louis), koji je tokom vladavine od 1226. ojačao dotad slabu kraljevsku vlast i predvodio Šesti i Sedmi krstaški rat.
1530 – Rođen je ruski car Ivan IV Vasiljevič, poznat kao Ivan Grozni. Nadimak Grozni dobio je zbog grubog načina na kojim je suzbijao samovolju boljara. Osnovao je grad Arhangelsk i pripojio Sibir Rusiji, a za njegove vladavine počela je da radi prva štamparija u Rusiji (1553).
1718 – Francuski iseljenici u Americi, u Luizijani su osnovali grad Nju Orleans, po francuskom vojvodi od Orleana.
1744 – Rođen je nemački pisac, filozof i protestantski teolog Johan Gotfrid von Herder. Svojim delom uticao je na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret „Šturm und drang“. U zbirku „Glasovi naroda u pesmama“ uvrstio je i četiri srpske narodne pesme među kojima je „Hasanaginica“ u Geteovom prevodu.
1819 – Rođen je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton (Allan), koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju „Pinkerton“.
1822 – Umro je engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel (William Herschel). Otkrio je 1781. planetu Uran, što mu je obezbedilo članstvo, a potom i položaj predsednika u Londonskom kraljevskom društvu.
1825 – Urugvaj je objavio nezavisnost od Španije.
1839 – U Užicu je osnovana gimnazija. Tu gimnaziju pohađali suneki od prvaka socijalističkog pokreta u Srbiji krajem 19. I početkom 20. veka, Radovan Dragović, Dimitrije Tucović i Dušan Popović i druge istaknute ličnosti kao što su Ljubomir Davidović I Milan Predić.
1842 – U Kragujevcu su ustavobranitelji predvođeni Tomom Vučićem Perišićem podigli bunu seljaka nezadovoljnih povećanjem poreza i oborili sa vlasti kneza Mihaila Obrenovića. Vučić je potom, kao „predvoditelj naroda“, u Beogradu za kneza proglasio Aleksandra Karađorđevića. Mihailo Obrenović ponovo je bio knez Srbije od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku.
1867 – Umro je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej (Michael Faraday), koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1883. dva osnovna zakona elektrolize.
1875 – Kapetan Metju Veb (Matthew Webb) je postao prvi čovek koji je preplivao kanal Lamanš.
1900 – Umro je nemački filozof poljskog porekla Fridrih Niče (Friedrich Nietzche). Otac nihilizma, filozofije života bez svrhe I značaja, umro je mentalno bolestan i paralizovan od sifilisa. Njegovo delo značajno je uticalo na filozofiju 19. i 20. veka („Tako je govorio Zaratustra“, „S onu stranu dobra i zla“, „Volja za moć“, „Slučaj Vagner“, „Sumrak idola“, „Antihrist“, „Ljudsko, odviše ljudsko“).
1921 – SAD su potpisale s poraženom Nemačkom mirovni ugovor, čime je formalno okončano ratno stanje dveju država u Prvom svetskom rata.
1930 – Rođen je škotski filmski glumac Šon Koneri (Sean Connery) koji se proslavio filmovima o tajnom agentu Džejmsu Bondu snimanim prema pričama engleskog pisca Jana Fleminga (Ian).
1940 – Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu bacilo prve bombe na Berlin. Do završetka rata 1945. na Berlin je palo oko 80.000 tona savezničkih bombi.
1944 – Savezničke snage su oslobodile Pariz u Drugom svetskom ratu.
1961 – Predsednik Brazila Žanio Kvardos (Janio Quadros) je posle samo sedam meseci na tom položaju neočekivano podneo ostavku, navodeći kao razlog neidentifikovane „okultne snage“.
1964 – Kenet Kaunda (Kenneth) je postao prvi predsednik Zambije.
1965 – Snežna lavina koja se sručila s glečera u švajcarskim Alpima zatrpala je 108 ljudi.
1972 – Kina je prvi put upotrebila veto u Savetu bezbednosti UN I usprotivila se prijemu Bangladeša u svetsku organizaciju.
1989 – Posle 12 godina i šest milijardi pređenih kilometara, američki vasionski brod bez ljudske posade „Vojadžer 2“ dospeo je do planete Neptun i njenog satelita Triton i poslao na Zemlju snimke tih nebeskih tela.
1999 – Na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti, u Beču je uhapšen načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske general-pukovnik Momir Talić. Uhapšen je u sali u kojoj je u toku bio seminar o vojnoj doktrini.
2000 – U Beogradu je nestao Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije, blizak prijatelj predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića krajem osamdesetih kada je Milošević počinjao svoju političku karijeru, a potom jedan od njegovih najvećih kritičara. Telo ubijenog Stambolića pronađeno je 28.marta 2003. godine na Fruškoj Gori.
2001 – Mete-Marit Tjesem Hojbi, samohrana majka i bivša kelnerica, udala se u Oslu za norveškog prestolonaslednika, princa Hakona.
2003 – U Ruandi su održani prvi višestranački predsednički izbori od sticanja nezavisnosti 1962. i skoro deset godina od genocida u toj zemlji u kojem je život izgubilo više stotina hiljada ljudi. Na tim izborima pobedio je dotadašnji predsednik Ruande Pol Kagame (bivši vođa pobune plemena Tutsi).
2003 – U eksploziji dva automobila bombe u Bombaju, finansijskom centru Indije, poginulo je 52, a povređeno najmanje 150 osoba.
2004 – Južnoafrička policija uhapsila je Marka Tačera (Thatcher) sina bivše britanske premijerke Margaret Tačer, zbog sumnje da je umešan u puč u Ekvatorijalnoj Gvineji. U dogovoru sa tužiocima Tačer je priznao krivicu, nakon čega je osuđen na četiri godine uslovno i 500.000 dolara kazne, čime je izbegao zatvor.
2012 – Umro je Nil (Nail) Armstrong, američki astronaut i prvi čovek koji je stupio na Mesec. Bio je komandant američke svemirske letilice Apolo 11, koja se 20. jula 1969. spustila na Mesec sa ljudskom posadom.
