Na današnji dan – 2. septembar
31. p.n.e. – U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan je pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.
1666 – Četvorodnecni požar gotovo uništio London. Stradale su mnoge građevine među kojima i katedrala Svetog Pavla.
1752 – Na osnovu odluke Parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama je Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.
1807 – Britanska mornarica je bombardovala Kopenhagen da bi sprečila Napoleona Bonapartu (Bonaparte) da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.
1829 – Sklopljen je Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.
1838 – Rođena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.
1866 – Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila, a Londonskim sporazumom 1913. Krit je postao deo Grčke.
1872 – U Hagu je počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD gde su postojali uslovi za legalno delovanje. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.
1898 – U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičenera (Horatio Kitćener) pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.
1910 – Umro je francuski slikar Anri Ruso (Henri Roušeau), zvan „Carinik“, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo je cenjeno tek nakon njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.
1930 – Avionom „Znak pitanja“ francuski piloti Diedon Kost (Diedonne Coste) i Moris Belont (Maurice Bellonte) završili su prvi neprekidni let između Evrope i SAD.
1937 – Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten (Pierre, Coubertin), inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao je Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i Olimpijski institut u Lozani.
1945 – Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom (Ći Minh).
1945 – Na palubi američkog ratnog broda „Misuri“ u Tokijskom zalivu, Japanci su zvanično potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.
1973 – Umro je britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin (John, Reuel Tolkien) autor trilogije „Gospodar prstenova“ i romana „Hobit“.
1989 – Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija je uhapsila više od 400 demonstranata.
1996 – Vlada Filipina je potpisala mirovni ugovor sa muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.
1996 – Lideri tri opozicione partije – Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije „Zajedno“ koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.
2001 – Na Kipru je umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar (Cristian Barnard) koji je 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.
2013 – Umro je jedan od najcenjenijih pisaca naučne fantastike Frederik Pol (Frederic Pohl) čiji je roman „The Space Merchant“ (Svemirski trgovci) uveo pojam 3D. Od niza romana koje je napisao, poznatiji su još i klasik „Kapija“ i „Čovek plus“. Dobitnik je brojnih nagrada u svetu naučne fantastike.
