Timoti-Dzon-BajfordTimoti Džon Bajford i Geza Balog dobitnici nagrade Mali princ
 
Ovogodišnji dobitnici prestižne Nagrade za životno delo „Mali princ“ koju Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu su Timoti Džon Bajford, britаnski režiser, scenаristа i glumаc, koji je veći deo svog rаdnog vekа proveo u Srbiji i Geza Balog, reditelj, dramaturg i teatrolog iz Mađarske.
Nagrada je dodeljena odlukom Saveta Festivala, a biće uručena na svečanom otvaranju Festivala u nedelju, 21. septembra 2014. godine u 20h. U ime Timotija Džona Bajforda, koji je preminuo u maju ove godine i čija je smrt nenadoknadivi gubitak za kulturu naše zemlje, nagradu će primiti njegova supruga Zorica Bajford. Njoj i drugom dobitniku Gezi Balogu priznanje „Mali princ“ će uručiti direktor i selektor Festivala Slobodan Marković. Odluka o nagradama, koje se inače uvek uručuju prilikom svečanog otvaranja Festivala, donesena je jednoglasno na sednici Saveta održanoj 23. oktobra 2013. kojom je predsedavao Jovan Ćirilov. Timoti Džon Bajford je početkom novembra prošle godine, nakon što je obavešten da je dobio nagradu rekao, između ostalog, da je svestan značaja priznanja i da je „jako dirnut“, kao i da jedva čeka da poseti predstojeći Festival. Na veliku žalost ogranizatora Festivala i celokupne kulturne javnosti, gospodin Bajford neće lično primiti nagradu.
Projekcija dokumentarnog filma Velje Pavlovića „Pitam se, pitam! Ko je Timoti Džon Bajford?“ biće održana 23. septembra od 21.30h u Medija centru hotela Patria u okviru festivalskog segmenta „Veče posvećeno Timotiju Džonu Bajfordu“.
„Veče s Gezom Balogom“, drugim dobitnikom Nagrade za životno delo „Mali princ“ za 2014. biće održano 25. septembra od 21.30h, takođe u Medija centru hotela Patria u Subotici.
Timoti Džon Bajford (Timothy John Byford) je autor najboljih TV serija za decu na prostoru bivše Jugoslavije: „Neven“, „Poletarac“, „Nedeljni zabavnik“, „Babino unuče“, „Metla bez drške“, samo su neke od kultnih serija uz koje su odrastale generacije dece.
Rođen je u Solsberiju u Velikoj Britaniji, gde se i školovao. Dvogodišnje pozorišne studije završio je u Londonu, sa zvanjem teatarskog inspicijenta. Radio je u londonskim pozorištima (na Vestendu). Televizijskim radom počeo je da se bavi na BBC-ju. Režirao je priloge i samostalne radove u dečjoj redakciji. Na BBC-ju je ostao do 1971. godine kada je došao u TV Beograd, radeći koprodukciju s dramaturgom Milom Stanojević. Radio je serije za Dečju redakciju, Zabavni program i Školsku redakciju. Dobio je više priznanja za svoj rad, a Međunarodni centar književnosti za decu „Zmajeve dečje igre“ dodelio mu je povelju za sveukupno stvaralaštvo i bezgraničnu odanost detinjstvu.
Od 2011. godine bio je savetnik u Redakciji dečjeg i školskog programa Radio-televizije Srbije, a prema njegovom konceptu snima se emisija „Plava ptica“.
RTS i Studio B zajedno su snimili film „Pitam se, pitam! Ko je Timoti Džon Bajford?“, čiji je autor Velja Pavlović.
„Ja sam još uvek dete u duši zahvaljujući životu provedenom sa decom“, govorio je Timoti Džon Bajford.
Geza Balog, reditelj, dramaturg, istraživač, istoričar i teatrolog, teoretičar pozorišta lutaka i književni prevodilac, rođen je u Budimpešti 1936. godine. Nakon studija glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Budimpešti, diplomirao je na Akademiji za pozorišnu umetnost u Pragu (DAMU) kao lutkarski reditelj i dramaturg. Magistrirao je 1992. godine. Od 1963. godine, uz pauzu zbog rada u dramskim pozorištima, radi u Državnom pozorištu lutaka, kao reditelj i umetnički rukovodilac. Posle 1992. radi u Budimpeštanskom pozorištu lutaka. Od 1964. do 1994. radi kao  istraživač na Naučno-pozorišnom institutu. Autor je brojnih kritika i eseja, više pozorišnih knjiga i prevoda dramskih dela poljskih (Fredro, Vispjanjski, Gombrovič, Vitkijevič, Mrožek, Ruževič), čeških (Čapek, Hrabal, Havel), slovačkih i ruskih dramatičara. Godine 1982. dobio je Nagradu „Mari Jasai“. Od 1970. godine predaje u Studiju za pozorište lutaka u okviru Državnog pozorišta lutaka kao i Budimpeštanskog pozorišta lutaka. Od 1998. do 2004. predavao je i na Univerzitetu lepih umetnosti. Od 2000. do 2008. bio je član Izvršnog odbora UNIMA-е (Union Internationale de la Marionnette – International Puppetry Association), od 1996. do 2004. bio je potpresednik, a od 2004. do 2008. predsednik UNIMA centra Mađarske. Radio je i u nekoliko dramskih pozorišta i pozorišta lutaka u inostranstvu, ali i kao televizijski reditelj.
Međunarodni festival pozorišta za decu, čije će se dvadeset i prvo izdanje održati se od 21. do 26. septembra u Subotici, predstaviće i ove godine u takmičarskom programu najrelevantnije lutkarske i dramske predstave za decu iz celog sveta. Tokom sedam dana grad na severu Srbije transformisaće se u epicentar umetnosti za decu koja će uživati i u raznovrsnim pratećim programima na ulicama i trgovima Subotice.
U okviru takmičarskog programa biće odigrano 15 predstava iz 13 zemalja Evrope, sveta i zemlje domaćina Srbije. Biće odigrane predstave iz Indije, Bugarske, Japana, Crne Gore, Estonije, Poljske, Rumunije, Gruzije, Rusije, Ukrajine, Slovenije, Mađarske i dve predstave iz Srbije: „Ima li deda odelo?“ Pozorišta mladih iz Novog Sada u režiji Emilije Mrdaković i „Dah“ subotičkog Dečjeg pozorišta u režiji Veselke Kunćeve.
Težište ovogodišnjeg Festivala biće na slovenačkom lutkarstvu i pozorišnom stvaralaštvu za decu, koje će biti predstavljeno kroz jedinstvenu izložbu 100 godina slovenačke lutkarske umetnosti, objavljivanje i promociju knjige profesora Edija Majarona Vera u lutku u zajedničkom izdanju Festivala i Pozorišnog muzeja Vojvodine, naučni skup o slovenačkom lutkarstvu i učestvovanje predstave Pekara Mišmaš ljubljanskog Mini teatra u takmičarskom programu Festivala.
Napomena: Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu besplatni su za sve posetioce.
Međunarodni festival pozorišta za decu iz Subotice se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Grada Subotice.
Povezana vest:  Opera „Aida“ u bioskopima „Cineplexx“