Šetnjom podrške obeležen Svetski dan Alchajmerove bolesti
Veliki broj građana priključio se obeležavanju Svetskog dana Alchajmerove bolesti, u nedelju, 21. septembra, u Knez Mihailovoj ulici, u organizaciji Gerontološkog centra Beograd – u okviru edukativnog punkta realizovana je akcija crtanja testa sata u cilju ukazivanja na značaj ranog otkrivanja bolesti, dok je nakon nje održana i šetnja podrške obolelima i članovima njihovih porodica. Šetnja podrške održana je prvi put u Beogradu, zahvaljujući kojoj se grad našao na listi svetskih metropola u kojima se ovakve akcije već tradicionalno godinama organizuju.
U okviru ovogodišnjeg obeležavanja Dana Alchajmerove bolesti, pored pomenutih akcija, Gerontološki centar Beograd organizovano je i edukativno predavanje „Alchajmerova bolest – značaj prevencije i ranog prepoznavanja“, u Domu omladine, koje je održala dr Slavica Golubović, a otvoreno je i adaptirano odeljenje za smeštaj osoba obolelih od demencije.
„Alchajmerova bolest je dobila epidemijske razmere i može se reći da je postala pošast 21. veka. Iako se za njeno postojanje zna duže od sto godina, tek se poslednjih decenija, sa produženjem životnog veka stanovništva, sagledavaju njene razmere.“ – ističe mr sc med dr Slavica Golubović, psihijatar Gerontološkog centra Beograd i dodaje: „Od velikog značaja je pravovremeno prepoznavanje simptoma bolesti, kako bi pacijent počeo sa primenom adekvatne farmakološke, ali nefarmakološke terapije, u cilju poboljšavanja kvaliteta njegovog života.“
Nemogućnost pamćenja novih informacija i događaja, zaboravnost, nervoza, zbunjenost, ponavljanje pitanja i gubitak interesovanja, loša orjentisanost u vremenu i prostoru – samo su neki od simptoma koje imaju osobe obolele od Alchajmerove bolesti, a njihovo rano uočavanje i dijagnostikovanje omogućava poboljšanje kvaliteta života pacijenata i odlaže dalju progresiju bolesti čak i do pet godina.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije – gotovo 70% dementnih osoba pati od ovog oboljenja. Istraživanja još uvek nisu otkrila uzrok nastanka, ali je poznato da jedna od promena u mozgu, koja se smatra odgovornom za pojavu bolesti, senilni plakovi, počinje ubrzano da se stvara i 20 godina pre postavljanja prve dijagnoze. Upravo zato je i rano prepoznavanje simptoma dosta teško jer spora i postepena progresija bolesti čini da se problemi sa pamćenjem često zanemare i previde.
Produženje životnog veka i problem sve starijih nacija predstavlja pogodno tle za drastično povećanje broja osoba obolelih od Alchajmerove bolesti i drugih demencija. U svetu oko 40 miliona ljudi boluje od Alchajmerove bolesti, a procenjuje se da će se broj obolelih udvostručiti u narednih deset godina. Bolest se najčešće javlja nakon 65 godine života, a neretko i ranije. Statistika pokazuje da svaka sedma osoba starije životne dobi oboljeva od Alchajmerove bolesti, a svaka druga starija od 85 godina. Uočeno je da žene češće oboljevaju, a kada bi životni vek trajao duže od 120 godina – svi bi oboleli od Alchajmerove bolesti.
Za Srbiju još uvek ne postoje zvanični podaci o broju obolelih, ali se procenjuje da oko 200.000 osoba živi sa ovim oblikom demencije. Iako je u proteklom periodu poboljšana dijagnostika, terapija i podrška obolelima i njihovim porodicama, primetno je da i dalje postoje veliki problemi zbrinjavanja osoba sa Alchajmerovom bolešću. Bolest tokom svoje evolucije dovodi do smanjenja samostalnosti obolele osobe, a potom i do potpune zavisnosti od negovatelja, što predstavlja veliko opterećenje – fizičko, emotivno i ekonomsko, za porodice, ali i društvo u celini.
Ustanova Gerontološki centar Beograd zbrinjava više stotina osoba obolelih od Alchajmerove bolesti i drugih demencija, a brojnim akcijama koje sprovodi nastoji da pomogne obolelima, kao i članovima njihovih porodica. Ništa manje važno nije ni zalaganje za podizanje svesti opšte javnosti o ovim oboljenjima, kako bi se promenila društvena percepcija i izbegla dalja stigmatizacija.
