Katalonski lider zvanično sazvao referendum o nezavisnostiŠef vlade Katalonije Artur Mas zvanično je danas sazvao referendum za nezavisnost te španske pokrajine.
Vlada Španije insistira da referendum planiran za 9. novembar nije legalan i da neće biti održan.
Mas je odluku o referendumu doneo okružen većinom katalonskihpolitičkih lidera koji podržavaju to izjašnjavanje. „Kao i svi narodi na svetu, Katalonija ima pravo da odluči o svojoj političkoj budućnosti“, rekao je Mas.
Očekuje se da španska vlada sutra održi hitan sastanak o tom pitanju. Madrid planira da na Ustavnom sudu ospori nedavno usvojen zakon u katalonskoj skupštini koji omogućava referendum.
Španski Ustav ne dozvoljava referendum o suverenitetu na kome ne učestvuje svi Španci.
Mas je rekao da će ako se referendum ne održi, tražiti prevremene izbore koji bi mogli da se pretvorte u izjašanjavanje o nezavisnosti.
-Otvoreni smo za pregovore o uslovima referenduma do poslednjeg trenutka – rekao je Mas.
Za razliku od škotskog izjašnjavanja, rezultat na referendumu u Kataloniji ne bi direktno doveo do secesije, ali Mas kaže da bi mu to dalo politički mandat da pregovora o nezavisnosti.
Na referendumu se od glasača traži odgovor na dva pitanja. Prvo, da li misle da Katalonija treba da bude država, a drugo, ako je odgovor da, da li bi trebalo da bude nezavisna.
Ankete pokazuju da većina Katalonaca podržava referendum, ali da su podeljeni po pitanju nezavisnosti. Podrška nezavisnosti opada kad je pitanje da li žele nezavisnu Kataloniju izvan Evropske unije što bi se moglo desiti.
Katalonija, u kojoj je najveći grad Barselona, jedan je od najbogatijih i najindustrijalizovanijih španskih regiona, premda I najzaduženijih.
Do nedavno, potpuno nezavisnost od Španije nije podržavalo mnogo Katalonaca, ali je bolna ekonomska kriza u zemlji dovela do povećanja podrške odvajanju. Nezadovljstvo delom potiče i od toga što se deo poreza prikupljenog u Kataloniji koristi za finansiranje siromašnijih regiona.
Poslanici u katalonskom parlamentu su 19. septembra sa 106 glasova „za“ i 28 „protiv“ glasali za zakon koji omogućava referenedum, odnosno kako je to u Kataloniji nazvano, „narodne konsultacije“.
Dodatni podsticaj za referendum u Katoloniji bilo je izjašnjavanje o nezavisnosti Škotske koje je završeno odlukom većine glasača o ostanku u Velikoj Britaniji.
Sa zasebnom istorijom koja seže do Srednjeg veka, mnogi Katalonci sebe smatraju drugačijim narodom od ostatka Španije, a taj osećaj je posebno pojačan sećanjima na Frankovu diktaturu tokom koje je pokušano zatiranje katalonskog identiteta, navodi bitanski Bi-Bi-Si (BBC).
Sada se rivalitet Katalonije i centralnih vlasti najčešće očitava u rivalitetu dva najbolja španska kluba – Barselone i Real Madrida.
Većina katalonskog stanovništva živi u Barseloni, koja je ne samo politički i administrativni već i ekonomski i turistički centar. Mnogi Evropljani takođe posećuju i Kosta Bravu i Kosta Doradu, kao I Pirineje, što sve doprinosi katalonskoj privredi.
Pored Katalonije, snažan separatistički pokret postoji i u Baskiji, koja se nalazi na atlantskoj obali uz granicu s Francuskom.
Katalonija je deo Španija od 15. veka kada su venčanjem kralja Ferdinanda od Aragona i kraljice Izabele od Kastilje ujedinjene te dve kraljevine.
Ubrzo pošto je Španija postala republika 1931, Katalonija je dobila široku autonomiju, a tokom Španskog građanskog rata, taj region je bio ključno uporište republikanaca. Pad Barselone 1939. Obeležava početak kraja otpora desničarskim snagama Franciska Franka.
Tokom njegove vladavine, autonomija Katalonije je poništena, a katalonski nacionalni osećaj je suzbijan i ograničavanjem katalonskog jezika.
