Premijerom operete Bečka krv Madlenianum otvara sezonuPmijerom operete kralja valcera Johana Štrausa Mlađeg „Bečka krv“, što će ujedno biti i prvo izvođenje ovog dela u Srbiji.
Opereta u tri čina, delo Viktora Leona (Victor Leon) i Lea Štajna (Leo Stein) na muziku Johana Štrausa Mlađeg(1825-1899) prvi put je izvedena 26. oktobra 1899. godine, četiri meseca nakon smrti autora.
Prvo izvođenje doživelo je fijasko i nakon samo trideset izvođenja, predstava je otkazana. Sa neznatno prerađenim tekstom i muzikom opereta je 1905. godine ponovo počela da se prikazuje u pozorištu u Beču i tada doživljava veliki uspeh. Od 1928. godine je na stalnom repertoaru Bečke narodne opere.
U ovoj opereti se pojavljuje veliki broj dobro poznatih Štarusovih kompozicija, uključujući Priče iz Beča, Jutarnje novine i neponovljivi valcer Na lepom plavom Dunavu.
Raskoš bečkih salona 19.veka, neverstvo, intrige, zaljubljivanje, radost življenja predstavljaju „kapljice bečke krvi“ koju samo Bečlije poseduju i koja se prepoznaje na daleko.
Prema rečima generalnog direktora Madlenianuma dr Branke Radović, prenošenje prave bečke atmosfere dalekih vekova u Beograd, veliki je izazov, posebno jer opereta kao žanr nije česta na našim scenama.
„Iako sve deluje lako i lepršavo, zahtevi koji se postavljaju pred protagoniste podrazumevaju veoma dobro pevanje i isto tako dobru glumu, jer se opereta i sastoji iz obimnih govorenih delova kao i iz niza arija, dueta, ansambala“, kazala je uoči srpske premijere Radović.
Dirigent predstave Stanko Jovanović smatra da je najinteresantnije oko ovog dela to što je nastalo kao skup mnogih orkestarskih dela Johana Štrausa Mlađeg, dok su druge operete istog autora nastale kao originalna dela od kojih su stvorena orkestarska.
„Prvo su nastale skice ove operete, ali je Štraus u međuvremenu umro i nije stigao da završi delo. Vremenom su dirigenti dodavali i oduzimali numere na postojeće skice i tako je nastala celina ove operete. Takvom praksom sam se i ja rukovodio gradeći definitivnu verziju koju će publika čuti, i to ne samo vokalnih deonica, već i neka popularna Štrausova orkestarska dela koja sam dodao partituri“, rekao je Jovanović.
Reditelj Voja Soldatović ističe da su naše veze sa Štrausom Mlađim mnogo bliže nego što bi to moglo i da se pretpostavi. Pred revolucionarnu 1848. godinu, gostovao je sa svojim orkestrom po Srbiji i Rumuniji. U Novom Sadu je bio gost porodice Popović, gde se oduševio zapisima srpskih pesama, a domaćini su mu poklonili pesmaricu.
„Inspirisan srpskim motivima, komponovao je nekoliko minijatura što se izvodilo u novosadskoj operi pod nazivom Kod Feme na balu u režiji Zlatana Dorića. Zanimljiv detalj je da je Štraus Mlađi svoju najpopularniju kompoziciju ‘Na lepom, plavom Dunavu’ komponovao kao gost grofa Koteka u njegovim dvorcima, u Futogu i Sremskoj Kamenici“, rekao je Soldatović.
Koreograf predstave u Madlenianumu je Mirko Knežević, scenograf Dalibor Tobdžić, kostimograf Maja Studen Petrović.
U vodećim ulogama su stalni solisti opere Madlenianum: Tanja Obrenović, Branislava Podrumac, Olga Malević Đorđević, Nenad Nenić, Ljubomir Popović i Goran Strgar, glumci Ivan Bekjarev i Milan Milosavljević. U alternaciji su mlade nade Madlenianuma: Ivan Plazačić, Vanja Biserčić, Aleksandra Jovanović i Marko Živković.
