Na današnji dan – 16. oktobar
1758 – Rođen je američki filolog i leksikograf Noa Vebster (Noah Webster), koji je 1806. objavio svoj prvi rečnik engleskog jezika „Compendious Dictionary of the English Language“, a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime.
1793 – Zbog izdaje je, pred oko 300.000 Parižana, na giljotini pogubljena francuska kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette), supruga Luja XVI (Louis) i ćerka austrijske carice Marije Terezije (Maria Theresia). Tokom Francuske revolucije postala je omražena ličnost koja je gladnom narodu navodno poručila: „Ako nemate hleba, jedite kolače“.
1813 – Počela je istorijska Bitka naroda kod Lajpciga u kojoj su snage Šeste antinapoleonovske koalicije porazile Napoleonove trupe I prisilile ga da se 19. oktobra povuče preko Rajne.
1837 – Srpski knez Miloš Obrenović izdao je ukaz o ukidanju svih vrsta kuluka, osim kuluka za održavanje puteva i mostova.
1846 – Prvi put je izveden veći operativni zahvat pod narkozom. Američki hirurg Džon Voren (John Warren) upotrebio je etar kao anesteziju prilikom uklanjanja tumora pacijentu u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu.
1854 – Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O’Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld (Oscar Wilde), najizrazitiji zastupnik larpurlartizma u engleskoj književnosti druge polovine 19. veka. Njegovo demonstrativno kršenje viktorijanskih društvenih konvencija završilo se dvogodišnjom kaznom zatvora (1895) zbog homoseksualizma. Umro je u Parizu 1900. u bedi i nemilosti (Dela: „Slika Dorijana Greja“, „Važno je zvati se Ernst“, „Idealan muž“, „Srećni princ I druge priče“).
1886 – Rođen je izraelski državnik David Ben Gurion, jedan od lidera pokreta za stvaranje jevrejske države, prvi premijer od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963.
1888 – Rođen je američki pisac Judžin Gledston O’Nil (Eugene Gladstone O’Neill), tvorac moderne američke drame, prvi američki dramski pisac dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. („Dugo putovanje u noć“, „Žudnja pod brestovima“, „Elektri priliči crnina“).
1910 – Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Sarić izveo je pred više hiljada gledalaca u Subotici let drvenim „monoplanom“ koji je sam konstruisao. Na visini od 30 metara, u širokom luku obleteo je konjičko trkalište. Letelica je izložena u Muzeju vazduhoplovstva na beogradskom Aerodromu „Nikola Tesla“.
1927 – Rođen je Ginter Gras (Guenter Graš), jedan od najznačajnijih nemačkih književnika 20. veka, koji je svetsku slavu stekao prvim romanom „Limeni doboš“ (1959), oštar polemičar I društveni kritičar („Limbur“, „Pseće godine“, „Lokalna anestezija“).
1945 – Osnovana je Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) sa osnovnim ciljem da podigne nivo ishrane i poboljšanja životnog standarda. Godine 1979. ovaj datum ustanovljen je kao Svetski dan hrane.
1946 – Na osnovu presude Međunarodnog suda za ratne zločine u Nirnbergu, izvršena je smrtna kazna vešanjem nad desetoricom nemačkih nacističkih vođa, među kojima su bili i šef diplomatije Joahim fon Ribentrop (Joachim von Ribbentrop) i načelnik štaba Vrhovne komande nemačke vojske Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel).
1959 – Umro je DŽordž Maršal (George Marshall), šef Generalštaba američke vojske u Drugom svetskom ratu, jedan od inicijatora programa za obnovu posleratne Evrope (1947) koji je po njemu nazvan „Maršalov plan“. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1953.
1964 – Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe i postala peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.
1973 – Američki državni sekretar Henri Kisindžer (Henry Kissinger) i severnovijetnamski političar Le Duk To dobili su Nobelovu nagradu za mir za uspešno okončane mirovne pregovore. Le Duk To je odbio da primi nagradu.
1978 – Poljski kardinal Karol Vojtila (Wojtyla) izabran je za 264. poglavara Rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, koji je potom uzeo ime Jovan Pavle II.
1981 – Umro je izraelski general i ministar odbrane Moše Dajan (Moshe Dayan), zaslužan za uspeh u izraelsko-arapskom ratu 1967, kada je Izrael za šest dana osvojio Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan.
1982 – Umro je italijanski operski pevač Mario del Monako (Monaco), nazvan „tenorom epohe“. Zahvaljujući izuzetnom glasu I izvanrednom osećanju za scenu, stekao je veliku popularnost I priznanje kritike.
1983 – Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.
1984 – Crnački anglikanski biskup Johanesburga Dezmond Tutu (Desmond) je dobio Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta ličnost crnačke većine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli (John Luthuli) dobio je Nobelovu nagradu za mir 1960.
1996 – Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78, a povređeno više od stotinu ljudi u stampedu nastalom posle pokušaja navijača bez karata da se probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko fudbalsko prvenstvo.
1998 – Pod pritiskom međunarodne zajednice, jedinice Vojske Jugoslavije na Kosovu počele su povlačenje u matične garnizone, ali su se nastavili sukobi manjeg intenziteta između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.
2000 – U Beogradu je umro Milan Kurepa, istaknuti fizičar, član Srpske akademije nauka.
2003 – Umro je Laslo Pap, legendarni mađarski bokser, osvajač tri zlatne olimpijske medalje u srednjoj kategoriji.
2004 – Umro je Pol Nice (Paul Nitze) jedan od vodećih zagovornika hladnog rata i „arhitekta nuklearnog zastrašivanja“.
2012 – Bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću i predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću uručena je u Evropskom parlamentu Evropska medalja za toleranciju, kao priznanje za „doprinos toleranciji, poštenju i moralnoj hrabrosti i pomirenju“ u Evropi.
2013 – Dnevnik „Večernje novosti“ obeležio je 60 godina postojanja. Prvi broj tog lista izašao je 16. oktobra 1953. godine.
