Srebrno doba stripa u Srbiji
Strip scena u Beogradu i Srbiji poslednjih nekoliko godina uživa u renesansi, ako je suditi po broju strip izdavača i odličnim, kvalitetnim naslovima koje nude na ovogodišnjem Sajmu knjiga.
U „ringu“ ali i prstenu glavne hale 1, ove godine izlaže nekoliko strip izdavača koji su ljubiteljima devete umetnosti ponudili odlične, kvalitetne, uzbudljive i zanimljive naslove pre svega evropskog stripa ali i američke grafičke romane (novele).
Urednik Komikoa Vuk Marković kaže da ovaj izdavač nešto probranijoj publici nudi malo drugačije stripove i grafičke romane.
Reč je o stripovima koji osvajaju književne nagrade, stripovima pre svega evropskih autora ali i američkih koji su ušli u deo opšte literarne ponude u Evropi, rekao je Marković.
Stripovi ove kuće, koja radi već pet godina, nisu razbibriga već izražavaju emocije i obrađuju teme koje su do nedavno bile rezervisane za visoku književnost i koje zahtevaju angažovanijeg čitaoca.
Marković kaže da poslednjih godina broj izdavača, izdanja i tiraži rastu, ponuda je sve bogatija.
„Posle višegodišnje pauze u izdavaštvu sada možemo da biramo odlične naslove koji su se pojavili poslednjih 15-20 godina i publici ponudimo nešto čega nigde u Evropi nema“, rekao je on.
Iz ponude Komiko-a, Marković je izdvojio „Grad od stakla“, adaptaciju priče Pola Ostera, „Ispod pokrivača“ i „Habibi“ Kreta Tompsona, danas najbitnijeg savremenog nezavisnog američkog strip autora, kao i grafički roman pisca Jaroslava Rudiša „Alois Nebel“, njegov jedini „izlet“ u strip.
Goran Lakićević, urednik „Besne kobile“ – još jedne male izdaačke kuće koja nudi vrhunske grafičke romane, uglavnom francuske, smatra da je nastupilo ako ne zlatno, onda srebrno doba stripa.
„Odavno se priča da strip kod nas tavori, a na ovom Sajmu knjiga je dokazano suprotno. I strip i izdavači imaju neka od najboljih izdanja na Sajmu“, rekao je on.
Lakićević je izdvojio „Korporativni pandemonijum“ Zorana Penevskog i Aleksandra Zolotića, kao prvo domaće izdanje „Besne kobile“ i njihovo najprodavanije izdanje do sada.
Tu je još i adaptacija Lavkraftovih pet priča Erika Krika „S one strane“, kao i raniji naslovi „Ibikus“ Paskala Rabatea, „duplo dno“
Džejsona Lutsa, „Veštice, Pun mesec“ Šabutea i Baruov „Autoput sunca“.Relativno blizu njih, Makondo i Beli put dele poveći štand a glavne zvezde su im Mandrak i Hogar.
Makondo je mlada izdavačka kuća koju su 2012. osnovali Bojan Bosnić, Miloš Kosovac i Kristijan Relić i već su „pokupili“
nekoliko nagrada i privukli solidnu bazu ljubitelja probranim naslovima koji balansiraju između klasika stripa i alternative.
Relić je rekao da im je, kada su počinjali, cilj bio da posle pauze u strip izdavaštvu tokom 1990ih, „popunjavaju rupe“ i izdaju stvari koje ili nisu izdavane ili su objavljivanje neredovno i bez plana i programa.
U proteklih godinu dana objavili su više zanimljivih naslova, među kojima se izdvaja „Mandrak“ Li Folka i Fila Dejvisa – nastavak epizoda koje su Dečje novine izdavale u bibliteci „Nostalgija“ do početka devedesetih. Reč je o nedeljnim tablama u boji u originalnom formatu, a kada završe sa Mandrakom, okrenuće se Fantomu.
Tu su još i „Kralj Kul“ Roberta E Hauarda, „Pustinjksa zvezda“, „Zabeleške matorog pokvarenjaka“ Čarlsa Bukovskog, „Mali Nemo“ i „Nevidljivi čovek“ Velsa sa predgovorom Davida Albaharija i pogovorom Ognjena Zdravkovića.
Izdavač „Beli put“ koji je prvi u Srbiji počeo renesansu stripa, donevši čitaocima najbolje grafičke romane – Sendmen, Helblejzer, 100 metaka, nove naslove frankofonog i evropskog stripa i koji je pokazao da strip nije samo kiosk izdanje i razonoda za decu, posle pauze, vratio se na scenu i Sajam knjiga sa trećom knjigom Hogarovih avantura koja je, kako kažu, najprodavaniji strip album u Srbiji, i njihov najprepoznatljiviji.
Uz Hogara tu je i Gaša ali i Sabrana dela o Šerloku Holmsu koja je ilustrovao Sidni Pedžet.
Izdavač koji postoji više godina i čija je knjižara u centru Beograda oaza za ljubitelje devete umetnosti, beogradski „Darkwood“ povezao se kako sa Marketprintom tako i sa Čarobnom knjigom i publici ponudio širi dijapazon stripova – uz Bluberija, Torgala, Inkala, prve Mebijusove radove, tu je i Porodica Tarano – klasik novinskog stripa,Stvorenje iz močvare i Čovek iz Nove Engleske.
Između dva sajma, rekao je urednik u Darkvudu Milan Jovanović, objavili smo oko 100 izdanja a za Sajam 14.
Jovanović je podsetio da je strip scena počela da se „budi“ sredinom 2000tih da bi sada imali nekoliko stotina izdanja što je sa jedne strane sjajno a sa druge, kaže on, ti tiraži nisu ni blizu onima kakvi su bili u bivšoj Jugoslaviji kada se ništa nije štampalo u tiražu manjem od 30.000 primeraka.
Sada, kaže Jovanović, tiraž od 5.000 se smatra izuzetnim uspehom.
„Klinci deset godina nisu čitali stripove, a to je umetnost koja najbolje može da posluži kao uvod u sve druge umetnosti. Oni su surogate našli u igricama i crtaćima i danas ne znaju šta je strip“, rekao je on.
„U taj svet ne možemo da ih uvučemo preko naslova koje smo voleli jer je njima i Dilan Dog arhaičan, ali uspevamo preko mangi i sada, dok čekaju nove epizode, gledaju i druge stripove a to je bio naš zli plan“, dodao je Jovanović.
On je ocenio i da je Ministarstvo kulture uvidelo prednosti toga kroz otkup knjiga (stripova) poslednjih godinu dve pa je sada u bibliotekama moguće pronaći i stripove.
Izdavač koji se poslednjih godinu dana probio kao vodeći strip izdavač na ovim prostorima je Čarobna knjiga na čijem se štandu u hali 1 ali i hali 4 mogu pronaći klasici američkog stripa – „Princ Valijant“ Harolda Fostera i „Rip Kirbi“ Aleksa Rejmonda po izuzetno povoljnim cenama, s obzirom da je reč o tvrdom povezu, kvalitetnom papiru i štampi.
Uz junake iz detinjstva mnogih, Čarobna knjiga nudi još i Iznoguda, Štrupmfove, Torgal, Inkal i Mebijusa – probudivši tako nadu da će srebrno doba ili renesansa stripa u Srbiji, posle višedecenijskog mraka, potrajati.
