Na današnji dan – 10. novembar
1444 – U bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II pobedile su poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča (Wladyslaw Jagiello) i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija (Janos Hunyadi), u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav je u toj bici poginuo. To je bio poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj (Carigrad) od turskog osvajanja.
1493 – Rođen je švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm (Teophrastus Bombastus von Hohenheim), poznat kao Paracelzus (Paracelsus), pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnivač je jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.
1759 – Rođen je nemački pisac Johan Kristof Fridrih fon Šiler (Johann Christoph Friedrich von Schiller), u čijem delu se sa poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame, od kojih su najpoznatije „Razbojnici“, „Don Karlos“ i „Vilhelm Tel“, imale su ogroman uspeh, njegove balade su bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu odu radosti („An die Freude“) Betoven (Beethoven) je komponovao čuveni završni stav Devete simfonije.
1796 – Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna (Katarina Velika). Na presto je došla 1762. posle dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla je veliku popularnost. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen je seljački ustanak pod vođstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova (1773-75).
1891 – Umro je francuski pisac Artur Rembo (Arthur Rimbaud) koji je svoja najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste („Pijani brod“, „Iluminacije“, „Boravak u paklu“).
1919 – Rođen je ruski inženjer Mihail (Timofejevicc) Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47 („kalašnjikov“).
1928 – Regent Japana od 1920. Hirohito krunisan je za cara. Tokom njegove vladavine Japan je napao Kinu 1931. (Mandžurija) i 1937, 1936. s Hitlerovom Nemačkom sklopio Antikominternski pakt, a 1940. Trojni savez s Nemačkom i Italijom. Proglasio je kapitulaciju Japana 1945. Na prestolu je ostao do smrti 1989.
1938 – Umro je državnik i prvi predsednik turske republike Mustafa Kemal-paša, poznat kao Ataturk („otac svih Turaka“). Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je proglašena republikom.
1963 – U epidemiji kolere u Indiji i Pakistanu je za nekoliko nedelja umrlo je više od 1.500 ljudi.
1975 – Vlade SFR Jugoslavije i Italije potpisale su Osimski sporazum kojim je regulisana granica između dve zemlje. Ugovorom je regulisan i deo sporne granice od Međe Vasi do zaliva Sveti Jernej, kao i granica u vodama Tršćanskog zaliva.
1982 – Umro je Leonid (Iljič) Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga je Jurij Andropov.
1989 – Centralni komitet Komunističke partije Bugarske smenio je Todora Živkova koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Vođstvo partije preuzeo je Petar Mladenov. Živkov je potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.
1989 – Počelo je rušenje Berlinskog zida koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.
1991 – U Vukovaru su počele ulične borbe između pripadnika Jugoslovenske narodne armije i hrvatskih policijskih snaga. Jedinice JNA osvojile su Vukovar 18. novembra.
1994 – Irak je priznao Kuvajt kao suverenu državu.
1995 – Vojne vlasti u Nigeriji su, pod optužbom za ubistvo, obesile aktivistu za prava manjina Kena Saro Vivu (Wiwa) i osam njegovih saradnika.
1997 – Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đijang Cemin (Jiang Zemin) su potpisali deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dveju zemalja.
2001 – Umro je američki pisac Ken Kesi (Kesey), koji je 1962. godine objavio čuveni roman „Let iznad kukavičjeg gnezda“, koji je podržavao pobunu protiv rigidnih autoriteta i inspirisao hipi pokret 1960-tih godina.
2001 – Članovi Svetske trgovinske organizacije (STO) formalno su prihvatili uslove za ulazak Kine u tu organizaciju.
2003 – Ministri odbrane SAD i Vijetnama, Donald Ramsfeld (Rumsfeld) i Pam Van Tra, sastali su se u Vašingtonu. To je prvi ministarski susret od kraja Vijetnamskog rata 1975. godine.
2003 – U Londonu je umro Kanan (Canaan) Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea.
2004 – Vlada Republike Srpske uputila je javno izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici u julu 1995. godine, konstatujući da se u Srebrenici desio „zločin velikog obima“.
2007 – Umro je američki pisac Norman Majler (Mailer) dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, koji je skoro sedam decenija dominirao američkom literarnom scenom. Objavio je više od 40 knjiga i eseja, a njegov prvi roman „Goli i mrtvi“ smatra se jednim od najboljih romana o Drugom svetskom ratu, doneo mu mu je slavu odmah po objavljivanju 1948. godine.
2008 – Umrla je južnoafrička pevačica i svetski simbol borbe protiv aparthejda Mirijam Makeba, poznata kao „Mama Afrika“ I „kraljica afričke muzike“. Gremi nagradu dobila je 1966. za album „An Evening with Belafonte and Makeba“ koji je snimila sa Harijem Belafonteom.
2011 – U Beogradu je umro jedan od najvećih pozorišnih i filmskih velikana, glumac Petar Kralj, dobitnik brojnih priznanja i četiri nagrade za životno delo.
