Noć muzeja u Etnografskom muzeju
Izložbe koje možete videti tokom manifestacije Noć Muzeja u Etnografskom muzeju i Mankovoj kući
I
Izložba „Kaži mi kako se igraš i reći ću ti ko si“
Ratište posle okršaja sa vampirima, Sunđer Bob i patuljci susreću družinu Gospodara prstena, direktano uključenje u Svetsko prvenstvo 2010., Hitlerovi poslednji momenti i ratnici koji vrebaju iz ćoškova. Sve ovo možete videti u Etnografskom muzeju.
Izložba „Kaži mi kako se igraš i reći ću ti ko si“ je autorsko delo Jelene Jovčić i Tatjane Mikulić kojom nastoje da zagolicaju javnost na razmišljanje o fenomenu koji je dugo bio zanemaren – igre za odrasle.
Izložba će se odvijatu tokom 24 sata, sa početkom u Noći muzeja, a u nedelju je veliki finiš. Posetioci će moći da se u Noći muzeja upoznaju sa skrivenim svetovima igara, a već u nedelju i sami da se uključe u neki od njih: takmičenje u stonom fudbalu i fliperima, turnir u video igricama i turniri u tvisteru i monopolu, a kao poslastica za nedelju je spremno prvo javno izvođenje domaće Role Play igre „Užas u Homolju“.
II
Mamaaa, kupi mi….
Kolekcija lutaka Etnografskog muzeja
Autor izložbe: Vesna Dušković
Asistent: Jelena Jovčić
Likovno oblikovanje izložbe: Ljubica Radović
Grafički dizajn: Zoran Živković
Dizajn pozivnice i plakata: mr Ivana Masniković-Antić
Igra je osnovna čovekova potreba, ona je univerzalna i stoga je prirodna pojava detinjstva, njegova osnovna manifestacija, a igračka je sredstvo koje mu omogućava da uplovi u svet mašte koji će ga učiniti odraslim, nakratko ga približiti nedostupnim situacijama i pomoći mu da lakše isplovi iz bezbrižnosti u svet ograničenja, strahova i surovosti odraslih. Igračka upotpunjuje igru, ona joj daje ideju i sadržinu. Igračke su ogledalo vremena, prostora, društva i pojedinca. One su podjednaki nemi svedoci prohujalog vremena zabeleženog u pričama, legendama i na požutelim fotografijama, kao što su to i drugi materijalni predmeti iz bliže i dalje prošlosti. One su davno postale ravnopravni muzejski predmeti kao što su to odeća, nameštaj i drugo.
Etnografski muzej može se pohvaliti relativno velikom i bogatom zbirkom dečjih igračaka u kojoj se posebno izdvajaju lutke. Najstariji arheološki nalaz lute je grubo isečena ljudska figura iz roga životinje, potom iz starog Vavilona je sačuvan ornamet lutke od alabastera s pokretnim udovima, jednostavno ornamentisane. Sačuvane lutke iz perioda grčke civilizacije napravljene su od jednostavnog i jeftinog materijala – gline; glava i torzo modelovani su zajedno, dok su uvdovi pričvršćeni drvenim štapićima. Od XVII veka počinje da se razvija zanatska proizvodnja lutaka od najraznovrsnijih materijala: drveta, voska, porcelana, krpa, papira, celuloida, kaučuka, papemašea, filca, do gume i plastike. Dizajneri lutaka postaju slavni a zanatske radionice početkom proteklog veka postaju moćna industrijska grana. Uz lutke se kreira odeća, a da bi igra bila potpuna neophodno je da uz njih dete ima odeću u koju bi svoju lutku obuklo, kolica, krevetac, nameštaj, pa i kuće za lutke.
I upravo zato će Etnografski muzej na kratko, u narednim mesecima, postati kuća za lutke. Na izložbi će biti prezentovan jedan deo bogate kolekcije Muzeja upotpunjen predmetima iz privatnih kolekcija i drugih muzeja u Srbiji. Od najstarije lutkice iz 1891. godine do najsavremenijih Barbika i akcionih lutaka namenjenih dečacima prikazaće se razvoj ovog zanimljivog predmeta kroz proteklih stotinak godina. Izložba je namenjenima svima, od 2 do 102. godine, jer svako može pronaći nešto što budi emociju davnog ili tek započetog detinjstva.
U toku trajanja izložbe odvijaće se niz pratećih manifestacija: izložbe papirnih lutaka, kreativne radionice, predavanja, druženja, izbori za najstarije i druge naj… lutke.
Izložbu će otvoriti Vladana Likar-Smiljanić, tvorac Cice, Lune Lu i mnogih drugih “Zabavnikovih“ lutaka.
III
Stalna postavka Etnografskog muzeja Narodna kultura Srba u XIX i XX veku
U Manakovoj kući u okviru Noći Muzeja biće prikazana izložba Kriva čaršija gostovanje Resavske biblioteke u Svijalncu.
Umetničko-zanatska radionica – „Orfelin“ Škola originalne ručne štampe – škola klasičnih grafičkih tehnika demonstiraće proces štampanja
2 grafičke tehnike; linogravure i suve igle. Grafičari-amateri, naši polaznici aktivno će učestvovati u procesu stvaranja grafičkog lista (od crtanja, izrade matrica, do štampanja otiska). Takođe ćemo pružiti mogućnost zainteresovanim posmatračima da se i sami oprobaju u originalnoj ručnoj štampi.
Etnografska spomen-zbirka Hristifora Crnilovića”.
