Šta je bio Jugoton i šta je ostavio iza sebe?Prvi pravi rekorderi prve i najveće diskografske kuće u SFRJ – poznatog Jugotona koji su probili granicu od 100.000 prodatih ploča su braća Bajić sa pesmom „Maramica svilenica“.
To je bila mala 17 centimetarska ploča, a sve se dešavalo davne 1963. godine, rekao je Tanjugu dugogodišnji radnik te kuće, a danas penzioner koji se bavi istorijom nosača zvuka Veljko Lipovčak.
U to vreme je po njegovim rečima bilo dosta problema sa nabavkom materijala za izradu ploča pa je moralo da se vrši mlevenje starih ploča kako bi se napravile nove, što po njemu baš i nije bilo dobro.
On kaže da je zlatno doba Jugotona počelo 1966. godine kada je potpisan ugovor o saradnji sa Kompanijom „M&M“ iz Londona nakon čega je u kratkom periodu došlo do obnavljanja proizvodnje koja je nakon obnove „imala evropske mogućnosti“.
Fabrika ploča pod imenom „Jugoton“ je zvanično osnovana 1. avgusta 1947. godine odlukom Radio komiteta FNRJ, a počela je sa radom 5. novembra iste godine i to na adresi na kojoj se danas nalazi „Croatia records“.
„Poslednja gramofonska ploča u toj kući je odštampana poslednjeg dana februara 1995. godine, dok su magnetofonske kasete u istoriju otišle pre devet godina“, podseća Lipovčak.
Poslednji direktor te kuće Mirko Bošnjak rekao je Tanjugu da je apsolutni rekorder Jugotona po broju prodatih ploča Danijel Popović sa legendarnom pesmom „Džuli“ sa kojom je nastupio na Evrovizijiskom festivalu i koja je prodata u 776.000 primeraka.
„Imali smo 550 stalno zaposlenih i oko pet hiljada ugovornih spoljnih saradnika u celoj Jugoslaviji, a u svim većim gradovima imali smo svoje prodavnice“, rekao je Bošnjak dodajući da je Jugoton u to vreme imao opremu po najvećim svetskim standardima jer je sarađivao sa najvećim diskografskim kućama na svetu.
O kakvom diskografskom gigantu se radilo najrečitije govore podaci da se danas u arhivi „Croatia rekordsa“ čuva više od 75.000 „Jugotonovih“ naslova na različtim nosačima zvuka.
„Arhiva se čuva u boksovima koji ispunjavaju najstrože kriterijume za čuvanje arhive, što znači da je temperatura vazduha od 18 do 23 stepena, a vlažnost vazduha 45 procenata“, rekao je medijima aktuelni direktor „Croatia recordsa“ Želimir Babogredac.
On je rekao da je u toku i digitalizacija svih Jugotonovih naslova i da bi do kraja godine to trebalo da bude završeno. Do sada je digitalizovano oko 65.000 naslova, od čega je oko 8.000 sa područja Srbije.
Među rekorderima Jugotona je i Krunoslav Kićo Slabinac uz čiju „Divnu crnu ženu“ su sklopljena nebrojena poznanstva od kojih su mnoga krunisana i brakom.
Slabinac je rekao da je „Crna žena“ njegova prva singl ploča i ostvarenje sna o kome su, kako je kazao, sanjali mnogi pevači u bivšoj Jugoslaviji.
Slabinac podseća da je 1972. godine u Beogradu u emisiji „Fantastik šou“ glasovima svih televizijskih centara iz Jugoslavije pesma „Zbog jedne divne crne žene“ izabrana za najlepšu pesmu svih vremena u tadašnjoj državi.
Povod za ovo prisećanje je izložba „Jugoton istočno od raja“ koja se danas završava u zagrebačkom Muzeju tehnike, a na kojoj je predstavljen niz sprava za pravljenje long-plej ploča i singlica, te zlatni i dijamantski albumi tog diskografskog giganta nekadašnje države.
Tokom poslednjih mesec i po dana u svima koji su posetili tu izložbu, a koji su dovoljno stari da se sećaju tih vremena probudlia je emocije i vratila ih u mladalačke dane, a mnogi od njih sebi su sigurno postavili i pitanje „zar nikada više neće biti onog vrcavog i dvosmislenog poziva – dođi da slušamo ploče“.
