Na današnji dan – 21. decembar
1118 – Rođen je Tomas Beket (Thomas Becket), kanterberijski nadbiskup od 1162. Zbog njegovog protivljenja nameri kralja Henrija II (Henry) da ograniči vlast crkve, kraljeve pristalice ubile su ga 1170. U Kenterberijskoj katedrali. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem, a kralj je bio prisiljen da povuče „Klarendonske konstitucije“ o odnosima crkve i države.
1375 – Umro je pisac Đovani Bokačo (Giovanni Bočačio), autor zbirke od sto novela „Dekameron“, remek dela italijanske proze koje je postalo izvor nadahnuća i nenadmašni uzor italijanske proze.
1781 – Austrijski car Josif II (Joseph) priznao je Ediktom o toleranciji slobodu veroispovesti i oduzeo katoličkoj crkvi položaj državne crkve.
1804 – Rođen je engleski državnik i pisac Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli), osnivač i vođa konzervativaca, premijer (1868. i 1874-80), jedan od tvoraca britanskog imperijalizma.
1879 – Rođen je sovjetski političar Josif Visarionovič Džugašvili – Staljin. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti 1953. bio je neprikosnoveni vladar ŠSR i vođa komunističkog sveta. U „čistkama“ koje je sproveo da bi učvrstio ličnu vlast, pobijeno je nekoliko miliona ljudi, među kojima i istaknutih političara, generala, intelektualaca. Hegemonističkom politikom od kraja Drugog svetskog rata doprineo je zaoštravanju međunarodnih odnosa i izazvao Hladni rat, oštetivši ugled SSSR stečen ulogom u slamanju fašizma. On je 1948. pokušao da Jugoslaviji nametne svoj diktat čemu se ona oduprla.
1881 – U Beogradu je osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je pisac Laza Kostić, tada urednik „Srpske nezavisnosti“.
1892 – Rođena je engleska književnica Sisili Izabel Ferfild (Cecily Isabel Fairfield), poznata kao Rebeka Vest (Rebeča West), koja je posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno putopisno-istorijsko delo „Crno jagnje i sivi soko“.
1917 – Rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel (Heinrich Theodor Boell), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata („Mišljenja jednog klovna“, „Grupna slika s damom“, „Izgubljena čast Katarine Blum“).
1937 – U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija (Walt Disney) „Snežana i sedam patuljaka“, prvog celovečernjeg crtanog filma u istoriji.
1940 – Umro je američki pisac Frensis Skot Ficdžerald (Francis Scott Fitzgerald). Proslavio se već prvim delima u kojima je opisao „godine džeza“, a njegov roman „Veliki Getsbi“ smatra se jednim od remek-dela o „izgubljenoj generaciji“.
1945 – Umro je američki general Džordž Smit Paton (George Smith Patton), posle saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao briljantan komandant oklopnih jedinica u bitkama u severnoj Africi, na Siciliji, u Ardenima. Posmrtno je objavljen njegov dnevnik „Rat kako sam ga ja video“.
1948 – U Irskoj je potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike. Irska je 1949. proglasila nezavisnost od Velike Britanije i istupila je iz Komonvelta.
1958 – General Šarl de Gol (Charles, Gaulle) izabran je za prvog predsednika Pete republike.
1967 – Luis Vaškanski (Louis Washkansky), prvi čovek kojem je presađeno tuđe srce, umro je u južnoafričkom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije.
1972 – Istočna i Zapadna Nemačka potpisale su ugovor o dobrosusedskim odnosima i uspostavile diplomatske veze, formalno okončavši neprijateljstvo koje je trajalo više od dve decenije. Time je otvoren put i za međunarodno priznanje Istočne Nemačke.
1973 – U Ženevi je otvorena prva mirovna konferencija posvećena Izraelu i njegovim arapskim susedima. U radu konferencije učestovali su Jordan, Izrael, Egipat, SAD, SSSR i UN.
1979 – U Velikoj Britaniji je potpisan mirovni ugovor kojim je okončan sedmogodišnji gerilski rat u Rodeziji i 15-godišnja pobuna protiv britanske krune.
1988 – Avion američke kompanije „Pan Am“ na liniji London-Njujork eksplodirao je iznad škotskog mesta Lokerbi i u nesreći je poginulo svih 259 ljudi u „Boingu 747“ i 11 na zemlji. Libija je kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.
1990 – Albanska vlada naredila je da se uklone sve statue Josifa Staljina i svi simboli koji nose njegovo ime.
1993 – Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je Ministarstvo bezbednosti (bivši KGB) jer ga nije blagovremeno upozorilo na opasan razvoj događaja u zemlji i zato što, kako je rekao, instituciju koja je decenijama zastrašivala građane, nije moguće reformisati.
1997 – U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, na koje je izašlo 50,98 odsto birača, pobedio je sa 59,23 odsto glasova Milan Milutinović, kandidat koalicije Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije. Njegov rival Vojislav Šešelj dobio je 37,57 odsto glasova.
2001 – Predsednik Argentine Fernando de la Rua podneo je ostavku, nakon žestokih sukoba demonstranata i policije u najvećim socijalnim nemirima u istoriji Argentine i nakon što je peronistička opozicija odbila da mu da podršku.
2002 – Umro je Hoze Hiero (Jose Hierro) jedan od najcenjenijih španskih pisaca, koji je 1988. dobio nagradu „Servantes“, za knjigu „Njujork beleška“ (Cuaderno de Nueva York).
2005 – Najpoznatiji britanski homoseksualni par, pop zvezda Ser Elton Džon (John) i kanadski filmski producent Dejvid Furniš (David Furnish) venčali su se, odmah po usvajanju novog Zakona u Britaniji koji dozvoljava sklapanje braka osobama istog pola.
2010 – Crnogorski premijer Milo Đukanović podneo je ostavku, posle 20 godina provedenih na najvišim državnim funkcijama, ali je ostao na čelu Demokratske partije socijalista (DPS). Dve godine kasnije on je ponovo izabran za premijera Crne Gore.
2011 – Nevladina organizacija Lekari bez granica obeležila je 40 godina rada. Ona je jedna od najvećih lekarskih humanitarnih organizacija na svetu, sa više od 30.000 volontera.
