Alesandra Lukas KoeljoPredstavljanje priče Lukaš Koeljo napisane u Beogradu

Predstavljanje priče „Od A(leksandre) do Ž“ Alešandre Lukaš Koeljo u kojoj je jedan od likova zasnovan na iskustvima autorke tokom boravka u Beogradu u okviru Krokodilove Kuće za pisce, održaće se u subotu, 17. januara u Ustanovi kulture Parobrod.
Najnoviji gost Kuće za pisce Udruženja Krokodil tokom druge polovine decembra i prve polovine januara je istaknuta novinarka i spisateljica iz Portugala Lukaš Koeljo, dobitnica mnogih novinarskih nagrada.
Osim u Portugalu gošća beogradskog Udruženja Krokodil živela je i radila u Brazilu, Centralnoj Aziji i Bliskom istoku, u Jerusalimu i u Rio de Žaneiru a trenutno živi u Portugalu.
Lukaš Koeljo je rođena u Lisabonu. Studirala je pozorište i komunikacije a novinarsku karijeru je započela 1987. godine. Radila je na radiju, u dnevnom listu Publico je uređivala književne dodatke i bila deo tima Veliki reporteri. Radila je kao dopisnica na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji 2001. i 2009. godine.
Objavila je pet knjiga reportaža-hronika-putopisa:Bliski istok (2007), Afganistanska sveska (2009), Živeo Meksiko (2010), Tahrir (2011) i Napred Brazil (2013).
Njen prvi roman „A noć se kotrlja“ objavljen je 2012. godine i osvojio Veliku nagradu za roman i novelu Portugalskog udruženja književnika. Prošlog meseca izašao je njen poslednji roman „Moj nedeljni ljubavnik“.
Kroz Kuću za pisce Udruženja Krokodil koje je 2009.godine pokrenulo istoimeni književni festival, jedan od najposećenijih književnih događaja u regionu, prošli su brojni mladi književnici iz regiona i Evrope.
Oni su mesec dana stvarali u Beogradu, upoznavali se sa kulturom zemlje domaćina, susretali se sa književnicima i publikom.
Na predstavljanju priče najnovijeg gosta Krokodilove kuće za pisce učestvovaće Vladimir Arsenijević, Ana Pejović i autorka. Svi posetioci dobiće na poklon štampanu skraćenu verziju priče na srpskom u prevodu Jovana Tatića.
U najavi Udruženja Krokodil istaknuto je da je u naslovu priče „Od A(lešandre) do Ž“ slovo „Ž? poslednje slovo abecede i inicijal iza koga se mladić iz Beograda, jedan od likova priče.
„U decembru je padao prvi sneg i sve bi postalo meko, zatim tvrdo, a zatim bi ledenice padale i na glavu, ako bi temperatura naglo skočila, može od toga život da se izgubi u Beogradu, kao od kokosovog oraha u tropima“.
„Drveće svuda, pre bi moglo da se kaže šumska tišina, a ne gradska: čini mi se da ulicu ne prelazi Tito, a ni Milošević (verujem da oni i ne bi prelazili ulicu), već Ž-ove duge noge, u onim pantalonama punim ziherica, u onim patikama, u onim jaknama, s onim bedževima na jakni, s onim šiškama iz osamdesetih koje kriju mamurne oči, oči koje nikoga ne zarezuju. Sutra mu je dvadeseti rođendan, a još jedan drug mu je upravo umro“, napisala je portugalska književnica.

Povezana vest:  Bečki pater noster