Na današnji dan – 10. februar
1258 – Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.
1763 – Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.
1837 – U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti („Evgenije Onjegin“, „Boris Godunov“, „Pikova dama“, „kapetanova kći“).
1878 – Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.
1879 – U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.
1891 – Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.
1901 – U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez (1872-82), a potom kralj Srbije (1982-89). Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.
1942 – Američki džez muzičar Glen Miler (Glenn Miller) postao je prvi muzičar koji je dobio „zlatnu ploču“ za prodaju milionitog primerka kompozicije „Chattanooga Choo Choo“.
1947 – U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.
1962 – Američki pilot Frensis Geri Pauers (Francis Gary Powers), oboren 1960. dok je preletao ŠSR špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.
1964 – U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač „Vojadžer“ i poginulo je više od 80 mornara.
1979 – U Ljubljani je umro slovenački političar Edvard Kardelj, visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio je predsednik Skupštine SFR Jugoslavije.
1996 – IMB kompjuter nazvan „Duboko plavo“ ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.
1997 – Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.
1998 – Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman (Maurice Schuman), tvorac projekta Evropske unije („Šumanov plan“).
2000 – Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su „američki plaćenici“ i „kriminalci“, čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.
2001 – Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.
2004 – SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.
2005 – Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks.
2005 – Severna Koreja je prvi put saopštila da poseduje nuklearno oružje i suspendovala svoje učešće u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemlje.
2005 – Umro je Artur Miler (Arthur Miller), velikan američkog pozorišta koji je, pored ostalog, napisao „Smrt trgovačkog putnika“ i čija su dela uglavnom govorila o običnim ljudima.
2006 – Za predsednika Kosova izabran je Fatmir Sejdiu, visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova (DSK).
2006 – Umro je meksički slikar i vajar Huan (Juan) Soriano, čije se velike skulpture nalaze na značajnijim mestima u glavnom gradu Meksika.
