Na današnji dan – 11. februar
1847 – Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison (Thomas). Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, megafon, fonometar.
1858 – Tokom rata za reformu (1856-61) Benito Huarez (Juarez) proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.
1868 – Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko (Jean Bernard, Foucault), koji je s Armanom Fizoom (Armand Fizeau) izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je
Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop.
1873 – Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.
1879 – Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije (Honore Daumier), najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa (Louis Philippe).
1889 – U Japanu je usvojen ustav, kojim je predviđen dvodomni parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.
1919 – Fridrih Ebert (Friedrich) je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.
1929 – Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno „Rimsko pitanje“ – spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.
1945 – U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt), lider SSSR Staljin i britanski premijer Čerčil (Churchill) uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.
1967 – Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1970 – Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.
1971 – Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.
1975 – Margaret Tačer (Thatcher) izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.
1990 – Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.
1993 – Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka („Zeleni vitez“, „Tražim pomilovanje“, „Nemam više vremena“).
1994 – Pet američkih kosmonauta (Čarls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega) i jedan ruski (Sergej Krikalev) spustili su se u šatlu „Diskaveri“ na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.
1997 – Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom (lex specialis) priznao rezultate
izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija „Zajedno“.
2000 – U Parizu je umro francuski reditelj Rože Vadim (Roger).
2001 – Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.
2002 – U Zagrebu je umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup (1970-97) Franjo Kuharić.
2004 – Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.
2008 – Umro je američki glumac Roj Šajder (Roy Scheider) najpoznatiji kao šerif Brodi iz filma „Ajkula“.
2011 – Predsednik Egipta Hosni Mubarak podneo je ostavku pod pritiskom građana. Mubarak je na tom položaju bio od 1981. godine. U sukobu vlasti i demonstranata tokom višednevnih protesta protiv vlasti i predsednika Mubaraka poginulo je blizu 900 osoba.
2012 – Umrla je američka pevačica i glumica Vitni Hjuston (Whitney Houston) najnagrađivanija pevačica svih vremena, sa preko 400 trofeja, uključujući i najviša muzička priznanja, među kojima su šest Gremi nagrada, dve Emi i 30 bilbord nagrada.
