Prva dodela Oskara: Kratka, skromna i bez prenosa
Prva dodela Oskara je bila jedina ceremonija u istoriji Američke filmske akademije koja nije prenošena uživo.
Prema pisanju londonskg Telegrafa, inauguralna svečanost, održana 16. maja 1929. godine u prisustvu 270 zvanica, protekla je u opuštenoj atmosferi, bez napetosti i stresnog isčekivanja jer su imena dobitnika u 12 glavnih kategorija već bila objavljena tri meseca ranije u Los Anđeles tajmsu.
Samo godinu dana kasnije, ovaj događaj će dobiti radijski prenos, a ubrzo potom će narasti u globalni fenomen.
Prošlogodišnje Oskare pratilo je 43 miliona gledalaca samo u SAD-u, a tokom četvoročasovnog spektakla izaslato je 19,1 milion „oskarovskih“ poruka na Tviteru.
U Dolbi teatru u Los Anđelesu će se 22. februara na dodeli Oskara 2015. tiskati 3.300 gostiju, što je daleko više od prvobitnih 270 koji su pre 86 godina platili 5 dolara da bi prisustvovali ceremoniji.
Događaj se odigrao u hotelu Ruzvelt koji je sagrađen dve godine ranije i čiji je jedan od investitora bio, svakako ne slučajno, predsednik filmske akademije Daglas Ferbenks.
Gosti svečanosti, te 1929. godine, bili su smešteni u balskoj dvorani hotela, ukrašenoj belim tepisima i art deko kandelabrima. Sedeći oko 36 banketnih stolova, pili su najbolja kalifornijska vina i jeli kuvanu piletinu na tostu i pečenu ribu u sosu od putera.
O velikom krahu na Vol stritu, koji će se deseti pet meseci kasnije, niko još tada nije razmišljao.
Sama dodela je trajala svega 15 minuta. Nagrađeni su filmovi koji su bili prikazani u periodu između 1. avgusta 1927. i 31. jula 1928.
Ferbenks i potpredsednik akademije Vilijam C. Demil (stariji brat Sesila B. Demila) tom prilikon su uručili 30 santimetara visoke, pozlaćene trofeje koji će tek za pet godina dobiti naziv „Oskar“.
Glavna tema večeri bili su zvučni filmovi. Prva ceremonija je bila ujedno i poslednja na kojoj su prikazana samo nema ostvarenja.
Zvučni film, čiji je razvoj započet čuvenim stihom iz filma „Džez pevač“ – „You Ain’t Heard Nothin’ Yet“ (Još ništa niste čuli), najavljivao je revoluciju u filmskoj industriji koja je počela da posustaje.
Kao što je Gor Vidal napomenuo u svojoj knjizi „Istorija filma“: „Filmovi tokom 1920-ih i nisu bili tako popularni kao pre Prvog svetskog rata“.
Filmu „Džez pevač“ nije bilo dopušteno da se nadmeće za nagradu za najbolje ostvarenje, jer je akademija smatrala da nije „fer“ dopustiti zvučnim filmovima da se takmiče sa nemim.
Mnogi među gostima te prve svečanosti znali su da će se u svetu filma dogoditi krupne promene. Jedan od njih bio je dekan Univerziteta Stenford koji je u Holivud došao da promoviše novi studij posvećen filmu.
Prvi Oskar za najbolje ostvarenje dodeljen je filmu Vilijama Velmana „Krila“, o pilotima iz Prvog svetskog rata, koji je sa budžetom od dva miliona dolara bio dotad najskuplji holivudski projekat. „Krila“ su osvojila i nagradu za najbolje „inženjerske“ efekte.
Ceremonija nije bila ni modna ekstravaganca kakva je kasnije postala. Dobitnica Oskara za najbolju žensku ulogu, tada 22-godišnja Dženet Gejnor, izašla je na scenu da primi nagradu u skromnoj, smernoj haljini koju je kupila nekoliko dana ranije. Nagradu je dobila za uloge u sva tri filma za koje je bila nominovana: „Sedmo nebo“, „Ulični anđeo“ i „Zora“.
Nemački glumac Emil Janings osvojio je Oskara za najboljeg glumca za uloge u filmovima „Poslednja naredba“ i „Sudbina svake puti“. Nakon što ga je 1941. ministar nacističke propagande Jozef Gebels proglasio „državnim umetnikom“, Holivud se trudio da zabašuri ovu „neprijatnu“ epizodu.
Na toj prvoj ceremoniji velikom Čarliju Čaplinu dodeljen je prvi počasni Oskar, isti onaj koji je ove godine ukraden u Parizu, a čija se vrednost na tržištu procenjuje na preko milion dolara.
Prvobitno nominovan za najboljeg glumca, najboljeg scenaristu i najboljeg reditelja komedije, Čaplin je povučen iz tih kategorija kako bi mu bilo uručeno specijalno priznanje (za umetničku raznovrsnost i genijalnost u pisanju, glumi i produkciji). Tu odluku su mnogi pripisali njegovoj nepopularnosti u Holivudu.
