„Noć mladog meseca“o sultaniji Esmi borcu za ženska prava
Iza naizgled sladunjavog naslova „Noć mladog meseca“ Amerikanke Linde Laferti u izdanju “ Vulkana“, krije su autentična priča o nekim zbivanjima na dvoru turskog sultana Mahmuda II čija je polusestra sultanija Esma bila prvi pravi borac za prava žena u Otomanskom carstvu.
Da bi se razumelo interesovanje Linde Laferti za izuzetno snažne ženske ličnosti treba pogledati njenu biografiju iz koje se saznaje da je bila ćerka visokog vojnog oficira u američkoj mornarici i da ga je pratila tokom službovanja pa je promenila 13 škola dok nije stigla na studije.
U međuvrmenu, postala je strastan jahač i igrač poloa a rado ga igra i danas, iako je u zrelim giodinam. Tokom studija bila je u takmičarskom timu za razne konjičke discipline od preskakanja prepona do jahanja kros kantri,
Pošto je doktorirala podučavanje bilingvalnih učenika zaposlila se u američkoj srednjoj školi u Madridu ali je takođe proputovala dobar deo Evrope.
U međuvremenu, predavala je i istoriju u bilingvalnim školama i to ju je zaintrigiralo da istražuje ovaj predmet i saznala je mnoge zanimljive detalje iz istorija zemalja koje je posetila.
Na osnovu prikpljenog znanja napisala je prvi roman „Ćerka onog koji pušta krv“ koji je objavljern 2012 i donosi priču o čudnim zbivanjima na dvoru Rudiolfa II cara Svetog riumskog carstva koji je više voleo Prag nego Beč. Ovo delo je postglo zapažen uspeh kao novi glas u istorijskom žanru .
Tako je ubrzo štampana druga knjiga “ Kuća Batorija“ o misterioznoj grofici Elizabeti Batori o kojojn su kružile priče da se kupala u krvi devica i tako osigurala lepotu i apsolutnu vlast nad najbogatijom porodicom u Austrugarskoj monarhiji.
Kada se 2013. godine pojavio i njen treći roman, kod nas naslovljen “ Noć mladog meseca“ (original je “ Stražar davitelj“ ) “ Vulkan“ se zainteresovao za delo jer je video da je posvećeno životu na otomanskom dvoru (Topkapi saraju), a uz to je glavni junak , naše gore list, Ivan Stamenić.
Autorka je veoma pedantno, na kraju romana, štampala Istorijske beleške , rečnik turskih pojmova i reci kao i osnovne podatke o istorijskim ličnostima koje su upletene oko osnovne fabule, koja je ipak izmaštana .
Naime, na osnovu obimne literature ( takođe navedene u knjizi) autorka je stekla veoma dobru i uverljivu sliku života u Carigradu na početku 19. veka . Tako je utvrdila da je Mahmud II zaista ima polusestru sultaniju Esmu koja je bila miljenica njihovog zajedničkog oca prethodnog sultana. Pouzdano je zapisano da joj je poklonio prvu palatu za 10. rođendan, a docnije je kupila ili sagradila još nekoliko od kojih su neke danas raskošni hoteli. Takođe, otac je ostavio zaveštanje svojim sinovima da bez obzira koji od njih bude sultan mora da poštuje i čuva Esmu koja je bila jedina ćerka i zahvaljujući nedodirljivosti postala je moćna i bogata.
Prema izveštajima ambasadora stanih zemalja koji su, u času kada prica počinje (1826) izveštvali o raskalašnom zivotu siltanije Esme, ona je veoma kratko vreme, u mladosti dok joj je bio ziv otac, bila udata za jednog od dvorskih dostojanstrvenika, ali veoma rano je ostala udovica bez dece i od tada je stalno menjala ljubavnike.
Ostalo je zabeleženo da je, navodno, naređivala da ljubavnici koji su joj dojadili, budu bačeni u džaku u more što su turski sultani praktikovali, kroz pet vekova svoje vladavine, kada su hteli da se nekoga oslobode bez suđenja.
To je , kako je zabeležila autorka, bila ideja od koje je pošla da je sultanija morala da ima svog dželata koji je izvršvao njena davljenja. Zanimljivo bi bilo saznati kako je došla na ideju da tu ulogu poveri jednom od janičara koji je kao dete doveden iz Bosne, a bio je Srbin.
Tako na scenu stupa poturčeni dečak Ahmed Kadir koji dobija najbolje obrazovanje i savladava vojne veštine i postaje jedan od zapovednika janičarske konjice.
Zavist zbog njegove popularnosti, strah da će podstaći janičare na pobunu, navodi sultana da Ahmeda skloni tako što ga ustupa sestri za čuvara njenog dvora. .
Naravno, odsustvo Kadira neće sprečiti janičarsku pobunu ( zabeleženu u istorijskim izvorima) niti pokolj celog harema sultanovog brata od strica mogućeg pretendenta na presto.
Autorka nudi i priču o utakmici u polu između momčadi koju predvodi sultan i ženske ekipe koju vodi Esma do pobede, kao i priču o njenoj borbu protiv trgovine ženama kao robinjama i pružanju pomoći uključujući utočište onima koje su bile žrtvbe muškog zlostavljanja….
Roman daje izuzetno zanimljivu, uverljivu i nama nepoznatu sliku života u prestonici tuskog carstva pred početak reformi, kao i intrigantne opise života članova carske porodice.
