Gost 43. Festa iranski reditelj Mohsen Mahmalbaf
Gost 43. Festa je istaknuti reditelj iz Irana Mohsen Mahmalbaf, koji već desetak godina živi i radi u emigraciji, a beogradsku publiku oduševio je najnovijim filmom „Predsednik“, prikazanim u glavnom takmičarskom programu.
„Predsednik“ prati fiktivnog svrgnutog diktatora koji je, zajedno sa malim unukom, prinuđen da beži, prerušen i da neposredno upoznaje narod koji je tlačio, ali i koji mu je, pre revolucije, klicao.
Ovaj interesantan i značajan film snimljen je u Gruziji, u koprodukciji te zemlje, Francuske, Velike Britanije i Nemačke, a do sada je osvojio nagrade na festivalima u Čikagu i Bejrutu.
Mahmalbaf je danas na konferenciji za novinare u Sava centru izjavio da je na konkretnom scenariju radio osam godina, sa suprugom Marzije Meškini, ali da je o njegovoj temi razmišljao celog života.
-Od rane mladosti sam bio opozicionar, uhapšen sam i pet godina robijao kao politički zatvorenik. Diktatura i demokratija, revolucija, sloboda, pravda – to su moje stalne teme – rekao je on.
Na pitanje ko mu je bio inspiracija za glavni lik, pomenuo je Iran, Irak, Libiju, Gruzju, Uzbekistan…, dodajući da lik u filmu reflektuje pojedine detalje iz mnogih režima.
Međutim, kako je naglasio, za scenario su ga inspirisale i mnoge revolucije i ponašanje takozvanih običnih građana.
-Ovo nije samo priča o diktatoru već i o sistemu nasilja i nenasilja, o narodu i različitim ponašanjima kako u diktatorskom režimu, tako i tokom revolucije – rekao je on.
Kako je napomenuo, bilo je mnogo revolucija, a posle njih su se opet uzdizali novi diktatori.
-To znači da nismo dovoljno naučili iz tih društvenih eksperimenata. Imamo različite pokrete za promenu, a kada pobede dolazi do istih, pa i gorih problema. U Iranu posle revolucije nismo dobili demokraiju, a izgubili smo sekularizam i liberalizam- ukazao je Mahmalbaf.
Prema njegovim rečica, „uvek kada imate diktaturu to nije samo problem diktatora, već mnogih ljudi koji doprinose takvom režimu, kao i onih koji ga ćutke prihvataju“.
-Ljudi uglavnom podržavaju režim, dok se ne nakupe ljutnja i bes, onda ga svrgnu, ali ne znaju tačno šta žele pa ubrzo traže novu osobu koju će da idealizuju. Zato moj film ima ulogu da pozove publiku na razmišljanje – izjavio je reditelj.
On je primetio da diktatori ne vole umetnike iz ljubomore i iz straha, jer umetnost baca pravo svetlo i razotkriva tamne strane. Lideri žele da ih umetnici prikažu kao dobre, a umetnici znaju dosta o društvu i nude sliku kao u ogledalu, govore istinu, pozivaju ljude da se promene, što moćnicima ne odgovara, dodao je Mahmalbaf.
Neumorni autor i veliki borac za ljudska prava, koji je objavio 27 knjiga i snimio 20 igranih filmova i četiri dokumentarca, zahvalio je na pozivu na Fest.
-Rečeno mi je da vaš sjajni festival ima publiku od 100.000 ljudi, što je za grad veličine Beograda izuzetna poseta. Iznenađen sam i mislim da je to divno, to znači da je film ovde živ i da se voli- izjavio je on.