Romansirana istorija Rusije kroz hroniku o Ruskoj
Za čitaoce koji su do sada već pročitali neki od romana engleskog pisca Edvarda Raderfurda dovoljno ih je obavestiti da se u knjižarama pojavila njegova romansirana istorija Rusije koz hroniku o gradiću Ruska.
Izdavačkoj kući Laguna trebalo je nekoliko godina da se upusti u prevođnje neke knjige-hronike Raderfurda jer su u pitanju veoma obimna dela, ali kada se pokazalo da čitaoce zanima da se upoznaju sa istorijom nekog grada ili zemlje kroz specifični oblik romana-hronike, sada ovaj izdavač štanpa po jedan naslov svake godine.
Do sada su se pojavile istorije Njujorka u dva toma, i Londona u tri toma a sada je hronika koja obuhvata 1600 godina istorije Rusije štamapana u dva toma koja zajedno imaju vise od 1200 strana.
Sve Raderfurdove naslove je do sada prevela Aleksandra Čabraja, jedna od najiskusnijih prevoditeljki ovog izdavača za engleski jezik što je garancija da je u pitanju veoma dobar prevod.
Raderfurd, koji je savršeno savladao tehniku prikupljanja neophodnih informacija za tako obimne hronike, ima veoma kvalitetno obrazovanje pošto je posle osnovnih studija na Univerzitetu Kembridž završio i poslediplomske studije na jednom od najuglednijih američkih univerziteta Stenford u Kaliforniji.
Sa izuzetno velikom zaradom koju su mu doneli romani, od prvog u kome je opisao istoriju rodnog grada Solsberija koji se kao važan rimski centar zvao Sarum, a to je i naslov knjige, preko već pomenutih priča o Njujorku i Londonu a zatim o Irskoj, Raderfurd je mogao da priušti sebi da se povuče u idiličnu Irsku gde živi već 12 godina.
Da bi napisao istoriju Rusije od dolaska slovenskih plemena u Evropu preko Kavkaza u 9. veku pa sve do početka Oktrobarske revolucije pisac je više puta boravio u Rusiji početkom devededetih godina 20. veka, samostalno putovao po zemlji i obilazio njenu unutrašnjost.
Tako je video ceo prsten srednjovekovnih gradova oko Moskve i Kijeva a posetio je i baltičku oblast da bi na licu mesta video kraj u koji je locirao imaginarni gradić Rusku koja je u centru priče.
Udruženje ruskih pisaca mu je omogućilo da poseti i neke manastire koji su ponovo oživeli i tako je video i neke verske obrede čije je opise uključio u priču.
Svako poglavlje romana posvećeno je jednom ključnom periodu u istoriji Rusije, ali pisca ne zanima politička, već društvena istorija tog određenog vremena što mu služi da opiše neku epizodu iz života članova imaginarnih porodica čije sudbine prati koz više generacija.
Za lakše snalaženje čitalaca u porodičnim vezama dato je genealoško stablo nekoliko najvažnijih porodica (Bobrovi, Suvorini, Stroganovi ) kao i vladarske porodice pre osvajanja Mongola i zatim vladara moskovske kneževine pre svih Ivana Groznog koji počinje modernizaciju zemlje a zatim dolazak Romanovih sve do kraja njihove vladavine.
Raderfurd uspeva da dočara strahote u doba vladavine Ivana Groznog, stvaranje trgovačkih dinastija koje su stekle basnoslovna bogatstva ekspolatišući prirodne resurse Sibira, tragični položaj kmetova koji nisu imali bolji tretman od antičkih robova, raskošni život vlastele u Sankt Peterburgu, da bi u jednom momedntu priznao da je ta beskrajno velika zemlja i dalje misterija koju Zapad još nije shvatio do kraja.
