SVETSKA PRVENSTVA – FRANCUSKA 1938
Italijani u crnim dresovima i politička odsustva
Nova italijanska pobeda, Brazil kao jedini predstavnik Južne Amerike na turniru, sjajni golgeter tog tima Leonidas i sve prisutniji duh predstojećeg Drugog svetskog rata obeležili su treće prvenstvo sveta u fudbalu u Francuskoj 1938. godine.
Nezadovoljni odlukom FIFA da organizaciju Mundijala ponovo poveri jednoj evropskoj zemlji, prvenstvo sveta su bojkotovale južnoameričke selekcije, a poziv da učestvuje na takmičenju jedino je prihvatio Brazil.
Urugvajci i Argentinci žestoko su kritikovali predsednika FIFA Žila Rimea da je iskoristio svoj uticaj da organizaciju šampionata dodeli svojim zemljacima.
Zbog Građanskog rata u zemlji, koji je trajao već dve godine, na prvenstvu nije učestvovala ni Španija, a zbog anšlusa od strane Nemačke izvedenog samo dva meseca pred početak turnira, na Mundijalu se nije pojavila Austrija, koja je tada imala jedan od najboljih timova u Evropi.
Nekoliko najboljih igrača Austrije, ipak, je učestvovalo na šampionatu, pošto ih je nemački selektor Sep Herberger uvrstio u svoj tim.
Italija i Francuska plasman su obezbedile direktno bez kvalifikacija, a prvi put na prvenstvu sveta učestvovala je i jedna selekcija iz Azije.
Reprezentacija Holandske Istočne Indije, današnje Indonezije, bez i jedne odigrane kvalifikacione utakmice stigla je na turnir, pošto je njen protivnik Japan ušao u rat sa Kinom sredinom 1937. godine i odustao od takmičenja.
Na Mundijalu je od prekookeanskih zemalja učestvovala i Kuba, koja je napravila veliko iznenađenje i u osmini finala, nakon dva uzbudljiva duela, eliminisala Rumuniju. Kubanci su, međutim, u sledećoj fazi naišli na raspoloženu Švedsku, koja ih je deklasirala rezultatom 8:0 i to je bio njihov poslednji meč na svetskim šampionatima.
Na oštru konkurenciju i izjednačen kvalitet učesnika najbolje ukazuje činjenica da je čak pet mečeva osmine finala nakon 90 minuta igre završeno nerešenim rezultatom, a da su dva duela ponovo odigrana, pošto se do pobednika nije došlo ni nakon produžetaka.
Velike ambicije domaćina turnira Francuske i snovi o šampionskom trofeju srušeni su pred 59.000 gledalaca u četvrtfinalnom duelu sa braniocem trofeja Italijom, čiji su igrači meč sa „galskim petlovima“ odigrali u veoma provokativnoj crnoj opremi, koja je nedvosmisleno asocirala na fašističku uniformu.
Plasman u finale Italija je obezbedila pobedom u duelu sa Brazilom. „Karioke“ su u tom susretu važile za favorita, ali je odlukom da, zbog navodne premorenosti, iz ekipe izostavi najboljeg igrača i strelca turnira Leonidasa brazilski selektor Ademar Pimenta Italijanima odškrinuo vrata konačnog trijumfa.
„Azuri“ su vešto iskoristili odsustvo sjajnog golgetera, čiji se izostanak iz polufinalnog duela pripisuje čak i „diplomatskoj“ veštini italijanskog vođe Benita Musolinija, inače osvedočenog rasiste, i predvođeni sjajnim asovima Đuzepeom Meacom i Silviom Piolom stigli do pobede od 2:1.
U drugom polufinalnom duelu Mađarska je sa 5:1 deklasirala Švedsku, koja je do plasmana među četiri najbolje ekipe stigla posle samo jedne pobede na tunriru, i to nad Kubom od 8:0.
Šveđani su uoči meča najavljivali da će pobedu u duelu sa Mađarima posvetiti svom kralju Gustavu V, koji je tog dana slavio 80. rođendan, ali su doživeli težak poraz.
U finalu Italijani su bez većih problema pobedili Mađarsku sa 4:2 i postali prvi tim koji je uspeo da odbrani titulu šampiona sveta i napravili podvig koji je do sada ponovila samo sjajna brazilska ekipa, predvođena Peleom, Didijem i Vavom, na šampionatima 1958. i 1962.
Nešto više od godinu dana po završetku šampionata počeo je Drugi svetski rat, koji je gotovo u potpunosti paralisao međunarodna fudbalska dešavanja, pa je sledeći Mundijal održan tek 1950. godine u Brazilu.
Reprezentacija Jugoslavije preskočila je i šampionat u Francuskoj. U kvalifikacijama naš državni tim u dve utakmice bio je slabiji od Poljske, pa je nastup u Urugvaju na prvom Mundijalu predstavljao jedino jugoslovensko međuratno učešće na prvenstvima sveta.
