Na današnji dan – 17. jun

1239 – Rođen je engleski kralj Edvard I, najznačajniji engleski vladar iz dinastije Plantagenet. Tokom vladavine (1272-1307) učvrstio je kraljevsku vlast nad plemstvom i pripojio Vels Engleskoj.
1397 – Danska kraljica Margreta I (Margrethe) objedinila je pod dansku krunu Dansku, Švedsku i Norvešku.
1579 – Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk (Francis Drake) proglasio je suverenitet Engleske nad Nju Albionom (Kalifornija).
1665 – Portugalci i Britanci potukli su Špance kod Montes Klarosa, što je omogućilo Portugalcima da još jednom pobedom nad Špancima kod Vilje Visiose ponovno uspostave nezavisnost Portugalije.
1682 – Rođen je švedski kralj Karlo XII (Karl). Njegova vladavina (1697-1718), tokom koje je uglavnom ratovao, označila je kraj Švedske kao evropske velesile. Poginuo je u inavaziji na Norvešku 1718.
1696 – Umro je poljski kralj Jan III Sobjeski (Sobieski) proslavljeni vojskovođa protiv Šveđana, Turaka, Tatara i Kozaka.
1703 – Rođen je engleski sveštenik i reformator Džon Vesli (John Wesley), osnivač pokreta metodista.
1719 – Umro je engleski pisac i političar Džozef Adison (Joseph Addison). Sa Ričardom Stilom (Rićard Steele) osnovao je 1711. List „Spektator“ u kojem je objavljivao i svoje čuvene eseje, koji predstavljaju začetak novog književnog žanra – novinskog podlistka.
1789 – Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili su Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.
1818 – Rođen je francuski kompozitor Šarl Guno (Ćarles Gounod), autor popularnih opera „Faust“ i „Romeo i Julija“.
1843 – Počela je pobuna domorodaca Maora protiv Britanaca na Novom Zelandu. Maori su poraženi 1871. posle čega su se povukli u unutrašnjost ostrva.
1848 – Austrijske trupe pod komandom generala Alfreda Vindišgreca (Windisćgraetz) ugušile su ustanak Čeha u Pragu.
1867 – Engleski hirurg Džozef Lister (Joseph) upotrebio je prvi put u istoriji medicine antiseptik kada je operisao svoju sestru Izabelu.
1882 – Rođen je ruski kompozitor Igor Fjodorovič Stravinski, jedan od vodećih muzičkih stvaralaca 20. veka „Žar ptica“, „Petruška“, „Posvećenje proleća“).
1925 – Potpisan je Ženevski protokol kojim je zabranjena upotreba bojnih otrova u ratu. Protokol je potpisalo 29 zemalja.
1929 – Rođen je jermenski velemajstor Tigran Vartanovič Petrosjan, šahovski prvak sveta od 1963. do 1969.
1940 – Sovjetska Crvena armija okupirala je Letoniju i Estoniju I uspostavila prosovjetsku administraciju.
1944 – Island je postao nezavisna republika nakon što su njegovi stanovnici na referendumu odlučili da se odvoje od Danske.
1947 – Ustavotvorna skupština Burme donela je odluku da proglasi nezavisnu Republiku Burmu.
1950 – Dr Ričard Loler (Rićard Lawler) izveo je u Čikagu prvu operaciju presađivanja bubrega.
1953 – Sovjetske trupe ugušile su pobunu u Istočnoj Nemačkoj.
1967 – Kina je izvela probu prve hidrogenske bombe.

1971 – SAD i Japan potpisali su sporazum o vraćanju ostrva Okinave pod suverenitet Japana u 1972. godini.
1982 – Predsednik Argentine general Leopoldo Galtijeri (Galtieri) podneo je ostavku posle poraza argentinske armije u ratu sa Velikom Britanijom za Foklandska ostrva.
1988 – Oko pet hiljada radnika zemunske fabrike „Zmaj“ demonstriralo je ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, nezadovoljno svojim socijalnim položajem. To je bio početak masovnih mitinga koji su nazvani „antibirokratska revolucija“, a poslužili su za učvršćivanje vlasti lidera srpskih komunista Slobodana Miloševića.
1990 – Demonstranti protiv rumunske vlade vratili su se na ulice Bukurešta, nekoliko dana posle sukoba s policijom i rudarima lojalnim vladi u kojima je poginulo petoro ljudi, a nekoliko desetina ranjeno.
1991 – Parlament Južne Afrike ukinuo je poslednji zakon na kojem je od 1950. bila zasnovana politika aparthejda.
1992 – Nemci Tomas Kemtner (Thomas) i Hajnrih Stribig (Heinrić Struebig), dvojica poslednjih zapadnih talaca u rukama islamskih terorista u Libanu, vratili su se u Nemačku posle tri godine u zatočeništvu.
1993 – U glavnom gradu Somalije Mogadišu poginulo je šest, a ranjena su 43 pripadnika mirovnih snaga UN kada su pokušali da uhvate lidera somalijskih gerilaca Mohameda Faraha Aidida (Farrah).
1997 – Ministarstvo za telekomunikacije SR Jugoslavije izdalo je rešenja o zabrani većem broju privatnih i nezavisnih radio stanica. To je bila prva velika akcija vlasti protiv prava na slobodu informisanja u Jugoslaviji.
1999 – Međunarodna organizacija rada usvojila je sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.
2001 – Na parlamentarnim izborima u Bugarskoj pobedio je Nacionalni pokret bivšeg bugarskog cara Simeona II, čime je po prvi put bivša monarhija postala politički aktivna u jednoj od zemalja istočne Evrope. Simeon Saks Koburg je 24. jula izabran za premijera Bugarske.
2002 – Egipatski vrhunski arheolozi su saopštili da su u blizini piramida u Gizi pronašli najstariji nedirnut sarkofag, star oko 4.500 godina.
2004 – Umro je Jacek Kuron, koji je svoj život posvetio borbi protiv komunizma i siromaštva, što ga je učinilo jednim od najvećih Poljaka 20. veka.
Povezana vest:  Na današnji dan 14. oktobar