KO NAS JE I KAKO PREDSTAVLJAO NA EUROSONGU
Od 1961. do Marije Šerifović
Takmičenju koje je prvi put organizovano 1956, Jugoslavija se pridružila 1961. Ljiljana Petrović je tada imala 22 godine i na Pesmi Evrovizije u Kanu je, u smernoj crnoj haljini, pevala stihove Mike Antića, „Neke davne zvezde“.
Tih 60-ih godina, takmičari su na Pesmu Evrovizije putovali vozom, a – iako su televizori bili prava retkost – festival su gledali skoro svi, kao i utakmice reprezentacije: znalo se ko u kraju ima tv prijemnik, pa bi se svi u vreme prenosa zatekli kod njega, sa jastučićima ispod miške, da bi imali gde da sednu. I tad se glasalo po zemljama, ali je svaka imala deset članova žirija koji su davali po jedan poen pesmi koja im je favorit.
Godinu dana kasnije, 1962, Lola Novaković je sa prekrasnom baladom „Ne pali svetlo u sumrak“ osvojila četvrto mesto u Luksemburgu.
Lolin evropski uspeh, koji je dugo za izvođače iz Jugoslavije bio nedostižan, pošto su se obično „vrteli“ po donjem delu tabele, kod nas nije snimljen na ploču. Po beogradskoj čaršiji se pričalo da se Lola zamerila komunističkim vlastima kada je pred nastup, kako je i bilo određeno protokolom festivala, kleknuvši pozdravila luksemburšku grofovsku porodicu. Instrukcije iz Beograda su, navodno, bile da se takav protokol ignoriše, jer ne priliči predstavniku proleterske zemlje da se ikom klanja.
Kažu i da su tih godina svi muškarci u zemlji bili „zaljubljeni“ u Lolu Novaković, dok su žene „otkidale“ na Vicu Vukova, koji je Jugoslaviju predstavljao na Pesmi Evrovizije dva puta – 1963, sa pesmom „Brodovi“ (koja počinje recitalom „U mome kraju, brodovi su ljudi, oni plaču, smiju se i vole…“), a potom dve godine kasnije, sa baladom „Čežnja“.
Šibenčanin se nije proslavio na Evrosongu, ali je 60-ih žario i palio po Jugoslaviji, sve do 1972. godine, kada je posle „hrvatskog proleća“ proglašen za nacionalistu, te su mu zabranjeni javni nastupi, a sve njegove ploče povučene iz prodaje.
U javnost se vratio posle uvođenja višestranačja i aktivirao se u stranci Ivice Račana, čak 2003. postao poslanik. Dve godine kasnije, pao je niz stepenice u Saboru i ostao u vegetativnom stanju, da bi 2008. godine umro.
Naš predstavnik 1964, Sabahudin Kurt (Život je sklopio krug), prvi je pevač iz BiH koji je predstavljao Jugoslaviju. Slovenka Berta Ambrož je s kompozicijom „Brez Besed“ (Bez reči) nastupala na Evrosongu 1966. i bila sedma. Na nacionalnom takmičenju, beogradska publika je izviždala njen pobednički nastup, pošto su favoriti gledaoca bile tadašnje velike zvezde, Dragan Stojnić i Đorđe Marjanović.
Godinu dana kasnije, Jugoslaviju je takođe predstavljala pesma na slovenačkom, „Vse Rože Sveta“ (Sve ruže sveta) koju je izvodio Lado Leskovar.
Na prvoj „Pesmi Evrovizije“ u koloru, 1968, sa pesmom „Jedan dan“ predstavljali su nas Dubrovački trubaduri, vrlo popularni 60-ih i 70-ih sa svojom muzičkom mešavinom pop muzike i srednjovekovnog folk nasleđa.
Godinu dana kasnije, Jugoslaviju je predstavljao kvartet 4M, sa pesmom „Pozdrav svijetu“, čiji naslov zaista opisuje tekst pesme u kojoj se ništa ne rimuje, ali pevač, Ivan, nadahnut bratstvom na raznim jezicima pozdravlja svet: „Dobar dan, Buenos dijas, za svu braću, za sve sestre širom svijeta… Gutn tag, bon žur, gud morning, bonđorno&“
Duh 70-ih se osetio već u prelaznoj godini dekade. Godine 1970, u Amsterdamu, 18-godišnja Eva Sršen je poručila „Pridi, dala ti bom cvet“ u – naranžastom miniću.
Sedamdesetih, Jugoslaviju su predstavljale sve same zvezde tadašnje pop scene, ali je njihov plasman bio za zaborav.
„Tvoj đečak je tužan“ Kiće Slabinca (1971) je završila na 14. mestu, od 18 učesnika. Tereza Kesovija je bila bolja od proseka tih godina i sa pesmom „Muzika i ti“ bila deveta, dve godine kasnije.
Zdravko Čolić je 1973. u Luksemburgu nastupio u karmin crvenom odelu, iskazao svoje glasovne mogućnosti izvodeći „Gori vatra“ i – završio na 15. od 17 mesta. Korni grupa i njihova „Generacija ’42.“ bili su 12, a taj „ep“ izveli su u šljaštećim triko odelima i belim sakoima, sa kragnama „do vakcine“. Pepel in kri (Dan Ljubezni, 1975) su osvojili 13. mesto, a Ismeta Krvavac i njeni Ambasadori su 1976. sa pesmom „Ne mogu skriti svoju bol“ bili pretposlednji, što je bio i poslednji nastup SFRJ na Pesmi Evrovizije u toj deceniji.
Te 1976, orkestar je počeo da gubi dominantni status na pozornici Evrosonga, pošto je prvi put dozvoljeno korišćenje instrumentalnog plejbeka.
Jugoslavija se vratila na takmičenje 1981, novim lošim plasmanima – Seid Memić Vajta je s pesmom „Lejla“ bio 15. (u ekipi je ponovo bila Ismeta Dervoz Krvavac), a zatim su Aske, 1982, s pesmom „Halo, halo“ završile na 14. mestu. Jedna od tri „aske“ bila je Viktorija, dok su se preostale dve, sestre Barudžija, pojavile na Evroviziji i godinu dana kasnije, kao pratnja Danijelu Popoviću. On je ponovio uspeh Lole Novaković, osvojivši četvrto mesto s pesmom „DŽuli“, okićenom zvucima američkog folka. Četvrti su, 1987, bili i Novi fosili s pesmom „Ja sam za ples“
Jedna od sestara Barudžija, Izolda, i treći put je bila na Evrosongu, 1984, kad je najgore prošla. Izolda i Vlado Kalember su s pesmom „Ćao amore“ bili 18. Iza njih je bila još samo Austrija.
Najviše pozicija na dnu evrovizijske lestvice ikad zabeležila je Norveška – deset poslednjih mesta. Norveška je tri puta i pobedila, treći put prošle godine, te je ove godine Oslo domaćin festivala.
Doris Dragović je predstavljala Jugoslaviju 1986, Srebrna krila 1988, a 1989. godine Jugoslavija je prvi i jedini put pobedila na Pesmi Evrovizije. To je pošlo za rukom zadarskoj grupi Riva, tra-la-la pesmicom „Rock me baby (… samo neka je za ples)“.
Usledili su nastupi Tajči (Hajde da ludujemo) i Bebi Dol (Brazil), a Ekstra Nena (Ljubim te pesmama) bila je poslednja predstavnica Jugoslavije na Pesmi Evrovizije. Godine 1992. u Malmeu ona je osvojila 13. mesto.
Posle 12 godina pauze, novu državu Srbiju i Crnu Goru (SCG) 2004. je predstavljao Željko Joksimović čije je „Lane“ oduševio Evropu. On je zauzeo drugo mesto, iza ukrajinske predstavnice Ruslane.
Godinu dana kasnije, SCG je predstavljala grupa „No nejm“ (No name) koja je osvojila sedmo mesto. Državna zajednica nije imala predstavnika na izboru 2006, pošto je posle čuvenog incidenta sa očigledno pristrasnim glasanjem i novom pobedom crnogorskog „bojs benda“ Beograd stopirao njihov odlazak na takmičenje.
Prvi nastup Srbije kao samostalne države, 2007, obeležio je trijumf Marije Šerifović u Helsinkiju sa pesmom „Molitva“, koji je omiljeni evropski tv šou doveo u Beograd, gde nas je predstavila Jelena Tomašević, da bi prošle godine Milan Kon završio takmičenje još u polufinalu.
Najviše pobeda u istoriji Evrosonga zabeležio je Irac DŽoni Logan, koji je dva puta pobedio kao izvođač, 1980. i 1987, dok je 1992. bio autor pobedničke kompozicije. Irska je, inače, najuspešnija zemlja u istoriji Evrosonga, pošto je pobedila sedam puta.
Ipak, najpopularnija Evrosong-pesma ikad nije irska, već Švedska. Reč je, naravno, o hitu planetarno popularne „Abe“, pesmi „Voterlo“, s kojom su trijumfovali 1974. godine.
Među planetarnim hitovima koji su premijere imali na Pesmi Evrovizije je i čuvena kompozicija „Volare“ koju je 1958. godine izveo Domeniko Modunjo – ali je tada Italiji donela tek treće mesto.
