Komemoracija za Đuzu Stojiljkovića u Ateljeu 212

Komemoracija povodom smrti velikana srpskog glumišta Vlastimira Đuze Stojiljkovića (1929-2015) održana je danas u prepunoj velikoj sali Ateljea 212.
Mnogobrojne kolege, prijatelji i poštovaoci, u prisustvu članova porodice, odali su mu poštu minutom ćutanja, na poziv upravnika Ateljea Branimira Brstine, koji je zatim podsetio na biografiju i plodnu karijeru ovog umetnika u pozorištu, na filmu, televiziji, radiju.
„Opraštamo se od Đuze na ovoj sceni na kojoj je bezbroj puta bio veličanstven, ali on je pripadao i mnogim drugim scenama. Generacije publike su odrastale uz njega, a mi glumci smo od njega učili“, rekao je Brstina.
Mladi glumac Srđan Dedić pročitao je niz telegrama, od pozorišta, institucija i pojedinaca iz zemlje i regiona, u kojima se izražava saučešće zbog odlaska gospodina glumca, čija je lakoća igre potirala rampu između scene i gledališta, od divnog i omiljenog čoveka.
Svetlana Bojković je istakla da su njenog dragog prijatelja krasili ogroman glumački dar, ali i karakter – otmenost duha, svežina, jednostavnost, lakoća postojanja.
Gluma je bila njegovo bekstvo od profanog, način komunikacije sa nesavršenim svetom, prostor u kojem se osećao slobodnim. Svojim opusom obeležio je jedno doba kojeg se sećamo sa nostalgijom kao vremena sa više radosti i topline u međuljudskim odnosima, rekla je ona, dodajući da je bila privilegija igrati i družiti se sa njim.
Nebojša Ilić je rekao da je za mlađe glumce Stojiljković bio pozorišni roditelj i pomagao im da artikulišu umetnost glume. Zajedno sa drugim velikanima te generacije bio je naš pozorišni kompas i sidro, a mi smo stalno proveravali ličimo li na njih, izjavio je on.
Makedonski glumac Nikola Ristanovski rekao je da je doputovao iz Skoplja samo da Đuzi kaže hvala. U svoj ovoj našoj zbrci, dok jurimo neke pobede i uspehe, moj najveći uspeh je što sam sreo Đuzu na sceni i u životu, rekao je on.
Tihomir Stanić je istakao da je Stojiljković imao šarm, harizmu, glas, ali se nije oslanjao na te darove, nego je vredno radio i ceo život posvetio ovom našem zanatu ili kako neki kažu umetnosti.
U sličnom tonu govorili su i glumac Feđa Stojanović, reditelji Boris Liješević i Ognjen Vasiljević, pominjući da je Stojiljković bio neodoljiv na sceni, a privatno duša od čoveka.
Dirljiv govor održao je Svetozar Cvetković, navodeći detalje i anegdote iz Đuzinog života i karijere. Moja je sreća što sam igrao uz njega. Nosio je jednu posebnost, blagost koju je stvaralo samo njegovo prisustvo. Ono što je radio ostavlja nam smisao, naglasio je on.
Na komemoraciji su prikazani inserti i fotografije Stojiljkovićevih uloga i emitovani snimci njegovih pesama, a na kraju, simbolično, „Još jedan prođe dan…“
Posmrtni ostaci bićhe sahranjeni u porodičnom krugu.
Stojiljković je rođen 30. juna 1929. u Ražnju, a preminuo je 17. juna u Beogradu, posle duže bolesti.
Ostvario je bogat opus u pozorištu, na filmu i televiziji. Voleli su ga i cenili kako kolege, tako i najšira publika.
Profesionalnu karijeru je započeo 1951. u Beogradskom dramskom pozorištu, a dugo je bio član Ateljea, do penzionisanja 1995. godine, ali je i nakon toga nastavio da igra u više predstava i da osvaja nagrade.
Tokom karijere ostvario je više od 130 uloga.
Najšira publika posebno pamti njegovog Rođu u TV seriji „Pozorište u kući“ i Kontea Marija u seriji „Srećni ljudi“.
Na filmu je veliku popularnost stekao u hitu „LJubav i moda“ za koji je otpevao čuvenu pesmu „Devojko mala“.
Bio je angažovan i na radiju, a na televiziji je pozajmljivao glasove junacima crtanih filmova, među kojima je bio Patak Dača.
Dobio je veliki broj najvažnijih nagrada, uklučujući Dobričin prsten za životno delo.