Novo delo majstora paleotrilera Stiva Berija „Džefersonov ključ“ u izdanju Vulkana
Za armiju čitalaca kojima je ime Stiva Berija veoma dobro poznato jer je kod nas objavljeno nekoliko njegovih paleotrilera, ne treba više reći osim da se upravio pojavio njegov novi roman „Džefersonov ključ“ u izdanju Vulkana.
Međutim, za one koji sada prvi put čuju za njegovo ime Beri (58) je bio uspešni advokat pre nego se potajno vratio svojoj ljubavi iz đačkih dana – pisanju. Uzimao je časove kreativnog pisanja ali mu je trebalo 15 godina da napiše prvi roman „Ćilibarska soba“ („Paklena odaja“ u srskom prevodu ) koji mu je odbilo 85 izdavača pa je rukopis prepravljao pet puta dok ga 2003. nije objavio Balantajn buks.
Kada je ovaj izdavač shvatio da je našao zlatni rudnik odmah se sledeće godine pojavio drugi roman „Proročanstvo Romanov“ i nova internacionalna zveda na tržištu komercijalnih bestsler knjiga bila je etablirana.
Zaljubljen u istoriju i nepopravljiiv lovac na tajne spise i bogatstva, Beri je osnovao Međuanardno udruženje pisaca trilera-avanturističkih romana koje ima 2000 članova i Fondaciju „Istorija je važna“ koja podstiče istraživanje istorje.
Beri kaže da može da zahvali časnim sestrama kod kojih se školovao što se naučio disciplini potrebnoj da se pomno prikupi građa za novi roman, a zatim da se pažljivo napiše da deluje veoma uverljivo.
Za proteklih 12 godina objavio je oko 17 romana koji su prevedeni na 40 jezika i prodaju se u 51 zemlji u ukupnopm tiražu od 16 miliona primeraka.
Knjige koje su do sada prevedene na srpski osim „Romanova“ su: „Pariska osveta“, „Carska potera“, „Templarska ostavština“, „Aleksandrijska veza“, „Tajna grobnice“, „Venecijanska izdaja“.
Svi naslovi su iz serijala u kome glavnu ulogu igra Koton Malone, bivši operativac američkog Ministarstva pravde koji je odlučio da se povuče i otvori antikvarnicu ali ga stare veze uvek iznova uvlače u neke komplikovane slučajeve vezane za dalju i bližu prošlost.
Maloneu u posalednjih nekoliko romana pomaže Kasiopeja Vit, izuzertno bogata, sa dobrim vezama u visokom društvu širom sveta, spremna na avanture koja se sprijateljila sa bivšim pripadnikom posebnih američkih snaga za tajne operacije ali oboje se plaše da to druženje preraste u nešto više iako postoji privlačnost.
Oboje ne mogu da odole ako im se pruži prilika da istraže neku istorijsku tajnu, zaveru, blago ili otkriju neku drevnu organizaciju.
U „Džefersonovom ključu“ koji je sedmi naslov iz serijala o Maloneu koji do sada ima 10 knjiga, Beri je iskoristio važeći američki Ustav donet tokom rata za nezavisnost u kome postoji član koji daje pravo Kongresu da izdaje privatirske dozvole koje nosiocima dozvoljavaju da „zaplenjuju na moru i kopnu vlasništvo neprijateljskih država i njihovih državljana“. Istovremeno tako prisvojena (opljačkana) imovina ne podleže porezu i privatiri mogu da slobodno raspolažu njome i dele je između sebe.
U priču ulazi Koton Malone, a priključuje mu se Kasiopeja, kada ga njegova nekadašnja šefica koja uravlja jednom od super tajnih americkih službi u čiji rad uvid ima samo predsednik države, a nikako CIA ili FBI ili Nacionalna služba bezbednosti pozove da se nađu u Njujorku u sobi jednog od centzralnih elitnih hotela.
Šeficu Stehani ne nalazi ali u sobi otkriva napravu koja bi trebalo da se aktivira daljinskim upravljačem i ubije predsednika SAD prilikom ulaska u zgradu sa druge strane ulice.Tako Malone sasvim slučajno postaje junak dana jer spasava predsednika i od njega saznaje da su organizatorti atentata najverovatnije organizovana grupa potomaka privatira iz 18. veka koji ne žele da im se oduzmu privilegije koje je potpisao još prvi predsednik SAD Džordž Vašinton.
Da bi se saznalo gde se krije taj deo Ustava, jer je neko pre više vekova skinuo inkriminisana dva lista, treba prvo da se reši šifra koju u izmislio drugi predsednik SAD Tomas Džeferson.
Naravno, autor se postarao da Malone i svi osatali akteri idu iz jedne u drugu avanturu, rešavaju jednu po jednu zagonetku i postepeno sklapaju mozaik koji će ih odvesti do rešenja.
Beri je izuzetno pažljiv istraživač koji na pripremu pisanja novog romana ume da potroši i više od godinu dana a na kraju knjige u svojim napomenama jasno navodi šta su istorijske činjenice a šta je plod njegove bujne mašte, ali to ne umanjuje zadovoljstvo čitalaca jer sve njegove knjiga, pa i ova, zvuče veoma uverljivo.
