Hart Island New York

Ostrvo „izgubljenih duša“ konačno otvoreno za javnost

Nedavno zaključeno sudsko poravnanje primoralo je njujorške vlasti da dozvole posete dugo zabranjenom ostrvu „izgubljenih duša“, gde je pokopano na stotine hiljada nerođenih beba, beskućnika i neidentifikovanih osoba.
Dogovor je postignut nakon što je Njujorška uniji za građanske slobode (NYCLU) tužila grad za kršenje ustavom zagarantovanog prava porodica da posećuju grobove preminulih članova.
Na osnovu poravnanja, porodice od ovog meseca imaju dozvolu da barem jednog vikenda u mesecu obiđu grobna mesta.
Grad je u obavezi da obezbedi trajekt koji će posetioce odvesti do malog, vetrovitog ostrva Hart koje se nalazi istočno od Bronksa i koje je svojevremeno odabrano za ukop siromašnih i nerođenih zbog zemljišta nepodobnog za obrađivanje.
Posetiocima je dozvoljeno da na grobovima ostavljaju cveće, plišane igračke i molitvene čestitke.
Leševi su na ostrvu Hart sahranjeni u anonimnim rovovima. Nadgrobnih spomenika nema, već samo malih belih oznaka koje ukazuju da je na tom mestu ukopano 150 tela odraslih osoba.
Po hiljadu beba i dece ukopavano je zajedno u istom grobu.
Grobove kopaju zatvorenici ostrva Rajkers, zloglasnog njujorškog zatvora.
Rozarija Kortes Lusero sada čeka da poseti grob svoje nerođene ćerke koja je na ovom ostrvu sahranjena 1995.
„Dvadeset godina moja majka i ja smo čekale da posetimo grob moje mlađe sestre“, izjavila je njena ćerka Meri Garsija.
„Konačno ćemo moći da se oprostimo od sestre i kćerke koju nikada nismo upoznale“, dodala je ona.
Advokat NYCLU Kristofer Dan izjavio je da se nada da će postignuti dogovor omogućiti rodbini da nađe svoj mir.
Generacije ljudi, kazao je on, „pretrpele su nedostojno, masovno ukopavanje, a zatim i uvredu time što je grad decenijama zabranjivao rodbini da posećuje njihove grobove“, naveo je on.
Ostvro Hart nije oduvek bilo mesto za ukop siromašnih. Ranije se na njemu nalazio zatvor za zarobljene vojnike Konfederacije, potom psihijatrijska ustanova, a tokom hladnog rata skladište projektila.
Prve posete gradske vlasti su odobrile 2007, ali grobovima je i dalje bio zabranjen prilazak.

Povezana vest:  Mačke istrebile pse pre 20 miliona godina?

PHOTO: DON EMMERT/AFP