SVETSKO PRVENSTVO – MEKSIKO 1970
„Fudbalski rat“ i prvi kartoni
Tokom kvalifkacija za Mundijal u Meksiku zbog fudbala su u julu 1969. godine zaratili Honduras i Salvador.
Ogromne tenzije između te dve zemlje, nastale konstantnim sukobima zbog granice i restriktivne politike prema imigrantima, eskalirale su tokom kvalifikacionog duela njihovih fudbalskih reprezentacija za nastup na Mundijalu u Meksiku.
U prvom meču Honduras je na svom terenu pobedio sa 1:0, dok je u u drugom meču Salvador bio bolji i slavio sa 3:0.
U obe zemlje mediji su dizali tenzije, pa su novine u Hondurasu objavljivale slike uništenih automobila njihovih zemljaka u San Salvadoru i neumereno i sa preterivanjem pisali o nasilju koje je činjeno nad državljanima te zemlje posle utakmice, dok su u Salvadoru eksploatisali predimenzionirane priče o teroru koji su činjeni nad njihovim emigrantima u konkurentskoj zemlji.
Već sledećeg dana salvadorska avijacija bombardovala je neke ciljeve u blizini granice dve zemlje, kao i aerodrom honduraške prestonice Tegusigalpe. Na inicijativu Organizacije američkih zemalja zvaničnici dve zemlje brzo su seli za pregovarački sto i pet dana nakon prvih sukoba zaključili primirje.
Oružani sukob dve zemlje u istoriji je zapamćen i kao “fudbalski rat”, a pojedini hroničari ga nazivaju i “stočasovnim ratom”. U petodnevnim sukobima je poginulo, uključujući i civile, skoro 3.000 ljudi. U trećoj utakmici odigranoj na neutralnom terenu, u Meksiko Sitiju, samo nedelju dana nakon zaključenja primirja, Salvador je posle produžetka pobedio Honduras sa 3:2 i obezbedio učešće na Mundijalu.
Tokom priprema za prvenstvo kapiten aktuelnog svetskog prvaka Engleske Bobi Mur uhapšen je u Kolumbiji, pod optužbom da je u jednoj prodavnici ukrao jeftinu narukvicu. Iako su Englezi tvrdili da se radi o klasičnoj nameštaljki, meksički mediji su to iskoristili kao povod da ih tokom čitavog šampionata optužuju da su “pijanice i lopovi”. Mur je pušten uz kauciju i bio je jedan od najboljih engleskih igrača na tom šampionatu.
Brazilski napadač Tostao poklonio je zlatnu medalju osvojenu u Meksiku hirurgu koji mu je uradio dve operacije na oku uoči Muniđala 1970.
Na taj način on je želeo da izrazi zahvalnost američkom hirurgu u Hjustonu zato što mu je spasao vid. Tostao je tokom karijere završio medicinski fakultet i nakon što je 1973. prestao da profesionalno igra fudbal jedno vreme je radio kao očni lekar.
Originalna „Zlatna boginja“ koju je Brazil, nakon trijumfa u Meksiku, trećeg na šampionatima sveta, dobio u trajno vlasništvo, ukradena je 19. decembra 1983. iz sedišta fudbalske organizacije te zemlje i do danas nije prona_ena.
Pretpostavlja se da je pretopljena, a replika tog trofeja, koju je napravivila americkca kompanija “Kodak”, godinu dana kasnije uručena je brazilskom predsednku Žoau Figueiredu.
Brazilac Žairzinjo upisao se u listu strelaca na svakoj utakmici prvenstva sveta u Meksiku, uključujući i finalnu.
Sa sedam golova on je bio drugi strelac šampionata iza Nemca Gerda Milera, koji je postigao deset pogodaka. Osim njega, samo je još Urugvajac Alside Điđa postigao najmanje jedan gol na svakoj mundijalskoj utakmici.
Điđa je na šampionatu u Brazilu 1950. na sva četri meča postigao gol sa svoj tim i bio jedan od najzaslužnijih za drugi trijumf Urugvaja na prvenstvima sveta.
Timovi nisu imali pravo da uvode rezervne igrače do svetskog prvenstva u Meksiku 1970. Prvi rezervista koji je ušao u igru je fudbaler ŠSR-a Anatolij Pusač, koji je zamenio Šesternjeva.
Prvi golman koji je zamenjen bio je Rumun Stev Adamaće. Njega je na utakmici sa Brazilom 1970. zamenio Nekula Radukanu.
Najbrže zamenjeni igrač u istoriji svetskih prvenstava je Italijan Alesandro Nesta. Na utakmici sa Austrijom njega je u četvrtom minutu zamenio Đuzepe Bergomi.
Sistem žutih i crvenih kartona uveden je tek na Mundijalu 1970. Na celom turniru pokazan je samo jedan žuti karton i ni jedan crveni. Prvi žuti, inače jedini karton pokazan u Meksiku, dobio je golman Salvadora Raul Magana.
Na utakmici prve faze takmičenja između domaćina turnira Meksika i Salvadora egipatski sudija Ali Husein Kadil dosudio je prekršaj za goste ispred njihovog šesnaesterca. Lopti je, međutim, prišao jedan meksički igrač i izveo taj slobodan udarac, dodavši loptu Valdiviji, koji je uspeo da prevari protivničkog golmana i donese vođstvo do 1:0 svom timu.
Igrači Salvadora oštro su protestvovali kod sudije, ali je tom prilikom samo njihov golman Magana zaradio prvi žuti karton u istoriji Mundijala.
Saigrači iz brazilske reprezentacije koja je 1958. i 1962. godine pobedila na šampionatima sveta Mario Zagalo i Didi na Mundijalu u Meksiku učestvovali su kao treneri Brazila odnosno Perua.
Zagalo je predvodio “karioke” do treće šampionske titule, a u četvrtfinalu je eliminisao Didijev Peru. Zagalo je u mundijalsku istoriju ušao kao prvi kome je pošlo za rukom da osvoji šampionski trofej i kao igrač i kao trener.
Termin “grupa smrti” prvi put je upotrebljen na meksičkom Mundijalu. U 3. grupi nadmetali su se svetski šampion Engleska, dvostruki svetski prvak Brazil, finalista prvenstva u Čileu 1962. Čehoslovačka i Rumunija.
U prvoj fazi takmičenja “poginule” su selekcije zemalja iz Varšavskog bloka, Engleska je ispala u četvrtfinalu, a Brazil je stigao do rekordne treće titule.
Gledaoci širom sveta utakmice na šampionatu u Meksiku prvi put su mogli da gledaju u koloru.
Engleski reprezentativac Alen Bol, razočaran ranom eliminacijom svog tima, u hotelu je ostavio medalju koju je dobio kao učesnik šampionata u Meksiku.
Onu znatno vredniju, zlatnu koju je dobio za trijumf na prvenstvu 1966, Bol je prodao 2005, kada je imao 59. godina, sa obrazloženjem da mu je bila potrebna “finansijska injekcija” kako bi u miru dočekao penzionerske dane.
Brazilski reprezentativac Rivelinjo kolabirao je tokom proslave osvajanje šampionske titule. Okružen brojnim navijačima na terenu organizam sjajnog fudbalskog asa je popustio, pa je na nosilima iznet sa terena. Vrh statue “Zlatne boginje” nestao je dok su se organizatori pripremali da trofej predaju pobedniku šampionata Brazilu.
Rezervni igrač brazilske reprezentacije Davio na izlazu sa strdiona “Acteka” dobio je, od jednog mladog navijača, vredan zlatni deo trofeja. Prema nekim izvorima iz tog razloga novi trofej namenjen svetskom šampionu napravljen je sa loptom umesto tronom na vrhu.
Martin i Hose Vantolra jedini su otac i sin koji su na šampionatima sveta igrali za dve različite zemlje. Martin je 1934. nastupao za Španiju, dok je njegov sin Hose bio član meksičke reprezentacije 1970.
