Pozorišni komad „Anastas“ u četvrtak, 27. avgusta otvara sezonu u „Guarneriusu“
Premijera pozorišnog komada „Anastas“ po tekstu i u režiji Zorice Simović u četvrtak, 27. avgusta će otvoriti 15. sezonu Centra lepih umetnosti „Guarnerius“.
Predstava „Anastas? je duodrama sa tri izvodjača u kojoj jedan lik govori, drugi svira, a treći peva.
Glavni junak je Anastas Jovanović, slikar, grafičar, prvi srpski fotograf, dvoroupravitelj i najbolji prijatelj kneza Mihaila. Svom sagovorniku, muzičaru Korneliju Stankoviću, Anastas iznosi svoju ličnu dramu vezanu za dogadjaje na dvoru Obrenovića.
Centralni motiv predstave je odgonetanje tajne poznate pesme „Što se bore misli moje“ koju je napisao upravo knez Mihailo, a komponovao Kornelije Stanković, navodi se u saopštenju „Guarneriusa“.
Lik Anastasa Jovanovića tumači mladi glumac Ivan Pantović, Kornelija Stankovića – muzičar Branislav Zarin, a lik Ljubice Obrenović i Julije Obrenović tumači Dušica Novaković.
Projekat je podržan sredstvima Sekretarijata za kulturu grada Beograda,
a biće ostvaren u partnerskoj produkciji Udruženja dramskih umetnika Srbije i
Centra lepih umetnosti Guarnerius.
Prema rečima autorke Zorice Simović komad nastoji da gledaocu približi Beograd 19. veka, lične odnose medju članovima vladarske porodice, kao i medjunarodni status tadašnje Srbije, a sve to sagledano očima Anastasa Jovanovića.
Jovanović je osoba iz senke koja se u ovom komadu obračunava sa sobom, preispituje svoju ulogu i odgovornost u minulim dogadjajima. Predstava je i autonoman umetnički čin, ali i čas istorije, navela je ona.
Anastas je od detinjstva sudbinski vezan za Obrenoviće i ovom prilikom će se osvetliti mnogi zanimljivi detalji o dinastiji i razotkriti silne predrasude, dodala je Simović.
Komad obiluje do sada manje poznatim podacima, anegdotama i istorijskim činjenicama, osvetljava mnoge nivoe privatnog dvorskog života, atmosferu tadašnjeg Beograda, kao i bečku biografiju Obrenovića.
Gledaoci će imati prilku da saznaju u kojim okolnostima su nastali Njegoševi stihovi „Ćud je ženska smiješna rabota? i koja je ličnost mogla biti inspiracija za njih, a komad će se pozabaviti i čestim pitanjem koje postavljaju istoričari pozorišta – ko je nagovorio knjaza da sagradi prvu pozorišnu zgradu u Kragujevcu.
