Laguna predstavila „Prozrake 2“ Svetlane Velmar-Janković
Beogradska Laguna predstavila je danas u prepunom kafeu-knjižari Delfi SKC prozni testament naše velike književnice Svetlane Velmar-Janković „Prozraci 2“ koji je priredio Žarko Rošulj.
O nastavku „Prozraka“ – sećanja Velmar-Janković – koji su prvi put objavljeni 2003. i od tada privlače pažnju čitalaca koji su konstantno tražili njihov nastavak, večeras su govorili vidno ganuti Aleksandar Gatalica, priređivač Žarko Rošulj i urednik izdanja Dejan Mihailović.
Nastavak prve knjige „Prozraka“ Svetlane Velmar-Janković rasvetljava odiseju njene porodice kroz prilike i neprilike novog, socijalističkog režima gde nije bilo mesta za pripadnike poražene i omražene građanske klase.
Rošulj je uz uspomene Velmar-Janković na njenog oca Vladimira i porodicu priključio i dokumenta, fotografije, pisma iz porodične arhive.
Mihailović je podsetio da je saradnja Lagune i Svetlane Velmar-Janković počela pre nekoliko godina i da je sama književnica želela da ona počne sa „Dorćolom“ i „Prozracima“ za koje je smatrala da su njena najbolja knjiga.
Gatalica je sa mnogo ljubavi i poštovanja govorio o Svetlani Velmar-Janković koju je upoznao početkom 1990ih i otkrio da „dele“ rođendan – 1. februar.
On je ocenio da su „Prozraci 2“ prozni uzorak njenog stila, mišljenja, reči, duha i da će sa njima njeno književno nasleđe nastaviti da živi.
Prokomentarisavši da dela nekog pisca uglavnom bolje „idu“ posle njegove smrti jer pisci svojim nabusitim, neprijatnim ponašanjem često smetaju svojim delima, Gatalica je ocenio da je kod Svetlane Velmar-Janković situacija upravo obrnuta i da ona služi na čast kako svom delu i talentu tako i čitaocima.
„Prozraci 2“ su autohtona vrsta poetske proze koja odgovara samo Svetlani, rekao je Gatalica. Oni su hibridni žanr Svetlane Velmar-Janković koja je bila najveća, najpitomija zaštitnica svoje građanske klase.
Gatalica je rekao i da Velmar-Janković nije napisala mnogo od „Prozraka 2“ jer je poslednje godine života potrošila na „Kapije Beograda“ ali je ono što je priređeno kako njen tako i poetski testament njenog oca, poznatog pisca Vladimira Velmar-Jankovića.
Kao njemu najbitniji, najlepši ili najzanimljiviji deo izdvojio je poglavlja „Prozraka 2“ koja se bave 1951, 1952 i 1953. godinom kada je nastao nukleus moredne književnosti čijim se naslednikom i sam smatra.
Rošulj je pročitao esej o genezi „Prozraka“ koji su počeli kao priča o detinjstvu za ediciju antologije moderne književnostu koju je Svetozar Koljević planirao da priredi za sarajevsku „Svjetlost“ početkom 1990ih.
Ta edicija je zajedno sa „Svjetlošću“ i Sarajevom nestala tokom rata u Bosni da bi potom novinar Miša Jevtić iz razgovora koje je 1992. imao sa Velmar-Janković za drugi program Radio Beograda napisao knjigu „Lagum Svetlane Velmar-Janković“.
To je bio početak „Prozraka“ koji su potom objavljeni u Stubovima kulture 2003. i od tada su mnogi čitaoci tražili od autorke njihov nastavak a Rošulj je posebno izdvojio jednog – filmskog kritičaraVuka Pavlovica koji je kao poslednju želju od Velmar-Janković i Rošulja zatražio nastavak „Prozraka“.
Rukopis je Rošulj odneo na Pavlovićev grob. Plan Velmar-Janković bio je da se po izlasku iz bolnice posveti „Prozracima 2“ čije je „dve trećine“ već imala završene ali ju je u tome sprečila smrt.
Rošulj se potom, na nagovor ljudi iz Lagune prihvatio se zadatka da rukopis „Prozraka 2“ potpuni dokumentima, fotografijama, pismima iz porodične arhive koje je našao u koferu na tavanu porodične kuće Velmar-Janković.
