Vožnja sa prikolicom: Vežbom do savršenstva

Vožnja sa prikolicom: Vežbom do savršenstva

Dobri vozači misle unapred – dobri vozači vozila sa prikolicom misle još dalje

Vožnja sa prikolicom je zabavna, pod uslovom da vozači znaju neka osnovna pravila i da ne dozvole da im nešto odvrati pažnju. Kao i obično, zlatno pravilo je: vežbom do savršenstva. Pre nego što se otisnete na prvi odmor sa karavanom sa prikolicom, nekoliko vežbi na praznom parkingu sa malom prikolicom sa jednom osovinom može da vam izoštri potrebne veštine. A probna vožnja po stolu sa malim automobilom-igračkom često dobro dođe da se u potpunosti upoznate sa principom vožnje u rikverc.

Teret je duži i teži sa prikolicom. Ovo je možda očigledno, ali ima mnogo praktičnih posledica – čak i kada kupujete kola. Vozači koji sa prikolicom povremeno planiraju da koriste seoske puteve trebalo bi da se odluče za jače mašine. Ovaj izbor će biti nagrađen boljim performansama na autoputu, posebno pri dužim usponima. Ovaj dodatni torzioni momenat takođe smanjuje potrebu za menjanjem brzina, čime se smanjuje habanje kvačila. Ustvari, najbolji rezultati se postižu sa automatskim menjačem.

Pored toga, veoma je bitno da uzmete automobil sa programom za stabilnost prikolice (Trailer Stability Assist-TSA), kao što je onaj na Insigniji. TSA ublažava skretanje prikolice, to jest, kada prikolica počne da se klati, ovaj sistem reaguje u milisekundi i trenutno stabilizuje vezu između automobila i prikolice. Ova sigurnosna opcija je standardna na svim Insignijinim modelima kada se naruči kuka za prikolicu.

Dobri vozači misle unapred – dobri vozači vozila sa prikolicom moraju da misle još dalje.  Kada se zaglavite sa automobilom u uskim ulicama nepoznatog sela, to može da bude neugodno. Ali ako se to desi sa karavanom sa prikolicom, vozač bi već sledećeg dana mogao da vidi svoju fotografiju u lokalnim novinama. Najbolji savet je da se parkirate van grada i da peške dođete do naselja. Isto tako, vozači koji čekaju da se upali lampica za gorivo lako mogu da se nađu u situaciji da moraju da odvoje kravan kako bi krenuli seoskim ulicama u potragu za pumpom.

Napomena oko manevrisanja: Automobil i prikolica trebaju više mesta pri okretanju, jer prikolica skreće prema unutra i seče ćošak. To znači da mnogo više prostora treba uzeti u obzir na uskim raskrsnicama i oštrim krivinama na planinskim putevima – gde je posebno važno proveriti dolazeći saobraćaj koji bi mogao da blokira manevrisanje. Još bolnija lekcija može da se izvuče ako se ne setite da veliki karavan takođe zanosi ka spolja zbog njegovog dugačkog ispusta. Mnogo novca može da se uštedi ako suvozač izađe iz kola i navodi vozača u teškim situacijama, kao u slučajevima kada je potrebno precizno manevrisanje na prometnoj servisnoj stanici na autoputu pri gustom saobraćaju za praznike.

Vozači automobila i prikolice ne bi trebali da se stide da pitaju nekog od putnika za pomoć, posebno kada idu u rikverc. Dodatni par očiju je jednako koristan kada manevrišete ravnom prikolicom koja nije vidljiva sa vozačevog sedišta, i kada manevrišete karavanom koji blokira svaki pogled iza vas.

Četiri glavna pravila pomažu početnicima da se naviknu da voze prikolicu/karavan u rikverc:

1. Prikolica se kreće u suprotnom pravcu od okretanja volana, pa kad prikolica krene na levo, vozač mora da odgovori okretanjem volana udesno.
2. Manevrišite polako: U početku se čini kao da se ništa ne dešava ali efekti su mnogo veći od očekivanih.
3. Ne preterujte kada ugao između automobila i prikolice postane preuzak. Jedini način da ispravite ovaj problem je da krenete unapred i ispravite kombinaciju – čak i iskusni vozači vozila sa prikolicom ovo rade mnogo puta kada idu u rikverc.
4. Često je najbolja alternativa – posebno na ravnom terenu i kada težina to dopušta – da potpuno odvojite prikolicu i ugurate je na željeno mesto.

A šta sa zloglasnim ljuljanjem prikolice koje se dešava kada izbegavamo prepreku uprkos svim merama opreza, ili kada neočekivani nalet vetra destabilizuje kombinaciju?

Najbolji savet: smanjite brzinu, ako je neophodno snažno pritisnite kočnicu. Ne verujte u bajku, bez obzira koliko puta je čujete: snažno ubrzavanje neće poravnati automobil i prikolicu niti će ih stručno upravljanje vratiti pod kontrolu.

Podrška za stabilnost prikolice je dobrodošla mera

TSA se aktivira u vučnom vozilu u istom trenutku kada ESP^Plus sistem primeti da prikolica počinje da skreće sa kursa. Ova sofisticirana bezbednosna funkcija je integrisana u ESP^Plus sistem i aktivira se čim se prikolica prikači sa 13-pinskim konektorom. Podaci se konstantno proveravaju i upoređuju  sa prethodno određenim granicama postavljenim u parametrima sistema. Ako prikolica počne da zanosi i pređe određenu granicu,  odmah se zatvara ventil i kočnica dok se ne povrati stabilnost. Nakon trećeg preteranog ljuljanja, dolazi do određenog pritiska na kočnicu kako bi se umirila kombinacija automobila i prikolice.

Ovu sigurnosnu meru koja je od glavnog značaja kod svake obuke za vozače prikolice, automatski preduzima sam automobil. Međutim, podrška za stabilnost prikolice ne interveniše prilikom naglih manevara izbegavanja, na primer.

Tokom mnogo godina obimnih test vožnji, stručnjaci iz Opela su ispitali performanse kombinacije automobila i prikolice sa različitim tovarima i brzinama. Nakon što je prikupljeno na hiljade podataka, granice su definisane u parametrima sistema. Ove granice osiguravaju da upravljanje prikolicom bude ispravno – i posebno osetljivo – u skladu sa brzinom, skretanjem sa pravca i frekvencijom. Lagana promena pravca na autoputu ne vodi ka naglom, bespotrebnom kočenju.

Iako program za stabilnost prikolice nije vidljiv, to je veoma dobrodošla mera. Kao i sama kuka za prikolicu. Kada kuka više nije potrebna, uvlači se ispod kola, te tako Insignija zadržava svoj dobar izgled.