Najbogatiji Amerikanac i dalje Bil Gejts
Suosnivač Majkrosofta Bil Gejts zadržao je vodeću poziciju na listi 400 najbogatijih Amerikanaca magazina Forbs za 2015, sa bogatstvom od 76 miljardi dolara.
Iako je Gejtsovo bogastvo ove godine smanjeno za pet miljardi dolara u odnosu na prošlu godinu, on i dalje ostaje najbogatiji čovek SAD.
Drugi na listi, koju poznati američki poslovni magazin objavljuje već 22 godine, je i ove godine investitor i izvršni direktor kompanije Berkšir Hatavej, Voren Bafet, sa neto vrednošću imovine od 62 milijardi dolara, što je pad u odnosu na prošlogodišnjih 67 milijardi dolara, preneo je AFP.
Treća pozicija je, takođe kao i lane, pripala bivšem izvršnom direktoru Orakla Lariju Elisonu čije je bogatstvo palo sa 50 na 47,5 miljardi dolara.
Među deset najbogatijih ljudi u SAD ove godine su se našla i trojica pokretača biznisa u IT sektoru. Osnivač Amazona Džef Bezos popeo se sa 15. na četvrto mesto sa bogatsvom vrednim 47 miljardi dolara. Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg je sa 11. pozicije u prošloj godini stigao na sedmo mesto sa procenjenim bogatstvom od 40,3 miljarde dolara, dok je Lari Pejdž suošnivač Gugl-a dospeo sa prošlogodišnjeg 13. na 10. mesto. Vrednost njegovog bogastva je 33,3 miljarde dolara.
Petu i šestu poziciju dele braća Čarls i Dejvid Kuk, u čijem većinskom vlasništvu je „Kuk industrija“, a bogatstvo svakog od njih procenjeno je na 41 milijarde dolara.
Na osmom mestu je nekadašnji gradonačelnik Njujorka, Majkl Blumberg, vlasnik kompanije „Blumberg“, sa bogatsvom od 38,6 milijrdi dolara.
Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp našao se na 121. mestu a vrednost njegovog bogastva procenjena je na 10 miljardi dolara.
Ukupno bogastvo 400 najbogatijih Amerikanaca poraslo je u odnosu na prošlu godinu sa 2,29 na 2,34 biliona dolara, preneo je AFP.
Prosečno neto bogastvo 400 najvećih američkih bogataša porasla je sa prošlogodišnjih 5,7 milijardi na 5,8 miljardi dolara.
Bogatstvo od 1,7 milijradi dolara bio je minimum neophodan da se dođe na Forbsovu listu, dok je prošle godine bilo neophodno nešto manje – 1,5 milijardi.
