„Tamna strana“ Nobelove nagrade
Kada se razmišlja o Nobelovoj nagradi, obično se misli na revolucionarna istraživanja koja su doprinela boljitku čovečanstva, ali to prestižno priznanje dodeljivano je i nekim nimalo „humanim“ otkrićima kao što su hemijsko oružje, DDT i lobotomija i zato su neretko praćene kontroverzama.
Nobelove nagrade su neretko praćene kontroverzama: zbog autora koji su previđeni, naučnika koji tvrde da su prvi došli do otkrića, ali i priznanja koja su podelila javnost.
Pojedine nagrade, međutim, koje su dodeljene u okviru naučnih disciplina, izazivaju pravu nelagodu.
Kada je 2013. Nobelova nagrada za mir otišla Organizaciji za zabranu hemijskog oružja, mnogima se učinilo da je to bio način da se komitet iskupi za „ratno priznanje“ koje je 1918. dodeljeno nemačkom hemičaru Fricu Haberu za sintezu amonijaka, što je bilo ključno otkriće za razvoj veštačkih đubriva, ali i eksploziva.
Poznat kao „otac hemijskog rata“, Haber je razvio hlor i druge bojne otrove tokom Prvog svetskog rata.
„Nakon što je Nemačka poražena, nije očekivao da će dobiti nagradu. Zapravo se plašio da ne bude izveden pred vojni sud“, rekao je za AFP švedski hemičar Inger Ingmanson koji je napisao knjigu o Haberovoj nagradi.
Iako je pomogao nemačkoj ratnoj mašineriji, Haber je zbog svog jevrejskog porekla bio prisiljen da 1933. emigrira iz Nemačke. Mnogi njegovi rođaci su stradali u koncentracionim logorima, a deo njih i od njegovog izuma – ciklona B.
Još jedan hemičar koji je razvio otrovne gasove, a dobio je Nobelovu nagradu, je Francuz Viktor Grinjar, s tim što je njegov slučaj nešto drugačiji, pošto mu je priznanje uručeno 1912. godine, pre rata i korišćenja njegovog izuma kao ubojitog sredstva.
Neko bi pomislio da su te dve kontroverze bile dovoljna lekcija za stokholmski žiri, ali ništa od toga: 1945. godine, samo tri meseca nakon što su atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki, Nobel za hemiju krunisao je otkriće nuklearne fuzije.
Laureat je bio još jedan Nemac, Oto Han, čije je otkriće iz 1938. bilo krucijalno za razvoj atomskog naoružanja.
Pravde radi, treba istaći da Hanovo otkriće samo po sebi nije bilo kontroverzno, već njegova kasnija primena.
Han, takođe, nije nikada radio na vojnoj primeni svog otkrića, a kada je, u zatočeništvu u Engleskoj saznao da je atomska bomba bačena, svojim kolegama je rekao:
„Drago mi je što mi (Nemci) nismo uspeli da napravimo bombu“.
Godine 1949. godine Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je portugalskom neurologu Egasu Monizu za uvođenje metoda lečenja određenih psihoza primenom lobotomije.
Na vebsajtu Nobelove fondacije se danas nalazi šturi komentar o lobotomiji kao o „kontroverznom“ zahvatu.
Godinu dana pre Moniza, nagradu za medicinu osvojio je švajcarski naučnik Pol Miler koji je otkrio da se DDT može koristiti za ubijanje insekata koji šire malariju.
DDT je kasnije zabranjen širom sveta pošto je ustanovljeno da predstavlja ozbiljnu pretnju za život ljudi i životinja.
Pesticidi će, međutim, biti još jednom nagrađeni i to 1970. godine kada je američki biolog Norman Borlaug dobio Nobela za mir za uvođenje modernih poljoprivrednih tehnika, uključujući genetsko ukrštanje, u Meksiku, Pakistanu i Indiji.
