Problemi sa lozinkama - infografik

Potrošači žele jednostavniju i unapređenu online kupovinu

Prema anketi kompanije MasterCard, 53 odsto kupaca zaboravlja ključne lozinke barem jednom nedeljno, gubeći više od 10 minuta prilikom resetovanja svojih naloga.

Kao rezultat, više od trećine anketiranih napušta online kupovinu, dok šest od 10 ispitanika kaže da ih je to koštalo kupovine karata za koncerte i sličnih transakcija koje su vremenski ograničene. Više od polovine ispitanika želi da se lozinke zamene nečim pogodnijim, a što će pružiti isti nivo zaštite.

Povezana vest:  DarkVishnya: nova serija originalno izvedenih sajber-pljački u Istočnoj Evropi

Kompanija MasterCard predstavila je MasterCard Identity Check, paket tehnoloških rešenja koja koriste napredne tehnologije da potvrde identitet potrošača i da dodatno pojednostave iskustvo prilikom online kupovine.

Postojeće metode za potvrdu identiteta na mreži mogu udaljiti korisnike od sajtova maloprodavaca. Ovaj poslednji korak često može biti dugotrajan i potencijalno dovesti do smanjenja ili odustajanja od kupovine. MasterCard Identity Check će staviti potvrdu identiteta u ruke vlasnika kartice uz pomoć tehnologija, kao što su biometrija i SMS sa jednokratnom lozinkom.

Povezana vest:  Magični štapić - evolucija daljinskog upravljača

„Danas, ljudi kupuju koristeći različite uređaje i očekuju da se tehnologija pojednostavi i da transakciju učini bezbednom. To je upravo ono što Master Card Identity Check nudi“, rekao je Ajay Bhalla, predsednik Enterprise Security Solutions, MasterCard.

MasterCard Identity Check dodatno ojačava posvećenost kompanije u segmentu unapređenja bezbednosti online plaćanja. Upotreba tehnologija i podataka izmestiće se od onoga šta potrošači pamte (lozinke), do onog šta poseduju (mobilne telefone ili druge pametne uređaje) i ko su oni (biometrija). Stotine vlasnika kartica u Holandiji počeli su da koriste biometrijski omogućena plaćanja prošlog meseca, dok je sličan projekat započet u SAD-u.

Povezana vest:  Kaspersky Lab otkriva: kako se dobijaju „digitalno prenosive bolesti”