SVETSKO PRVENSTVO-MEKSIKO-1986
Maradonina „božja ruka“
Slavni, ali često osporavani, argentinski as Dijego Maradona tek na 13. svetskom prvenstvu Meksiku uspeo je da u najboljem svetlu svetu predstavi svoju fudbalsku veštinu, konačno osvoji tituli prvaka sveta i u senci ostavi sve ostale velike fudbalske zvezde.
Predvodivši Argentinu do druge titule svetskog šampiona Maradona je u Meksiku izbio u prvi plan, kao što to na prethodnim prvenstvima nije uspelo ni jednom fudbaleru pre njega.
Na putu do konačne pobede Maradona je 1986. igrao u vrhunskoj formi, pa se često činilo da mu saigrači nisu ni potrebni. Na utakmici sa Engleskom, pokazavši dve strane svog izuzetnog talenta – lucidnog i nenadmašnog driblera ali i lukavog prevaranta, Maradona je praktično sam eliminisao veoma jakog protivnika.
Potezi sajnog Maradone u tom duelu privremeno su potisnuli u drugi plan čak i brojna englesko-argentinska sporenja zbog Folklandskih ostrva.
Englezi su ga mrzeli i prezirali zbog prvog gola koji im je postigao rukom i njegovih arogantnih objašnjenja da ga je dao „malo glavom, malo rukom“ i tvrdnje da se u taj napad Argentine umešala i „božija ruka“, dok su Argentinci do neba uzdizali njegovo majstorstvo kod drugog gola, kada je prodirući sa polovine terena predriblao gotovo čitav protivnički tim i postigao ‑gol veka_.
Opisujući njegovu igru na tom meču novinar francuskog „L’Ekipa“ opisao je Maradonu kao „poluanđela i poluđavola_.
Maradona je zahvaljujući fudbalskoj virtuoznosti u Meksiku zaseo na tron svetskog fubala, dokazavši da poređenja sa slavnim Peleom nisu bez razloga. Kao niko pre njega on je u svojoj senci ostavio čak i trijumf Argentine, pa mnogi hroničari svetskog fudbala pobedu „gaučosa“ označavaju i kao ‑Maradonin trijumf_.
Organizacija svetskog prvenstva 1986. poverena je prvo Kolumbiji, koja ga je izgubila zbog nerada, loše organizacije i manjka novčanih sredstava.
Šampionat je zatim dobio Meksiko, koji je uspeo da ispoštuje stroge zahteve FIFA, iako ga je osam meseci pred početak takmičenja pogodio katastrofalan zemljotres. U razornom potresu poginulo je više od 20.000 ljudi, 250.000 ih je ostalo bez doma, ali su stadioni, uprkos ogromnoj materijalnoj šteti procenjenoj na skoro četiri milijarde dolara, ostali neoštećeni, pa je Meksiko, uz velike napore, ipak, uspeo da ispuni sve pruzete obeveze i postane prva zemlja koja je dva puta organizovala završni turnir šampionata sveta.
I na prvenstvu u Meksiku FIFA je ponovo menjala sistem takmičenja. I dalje su učestvovale 24 ekipe, ali je ukinuto nadmetanje po grupama u drugoj fazi, a umesto toga uveden je kup sistem od osmine finala.
Iako su se utakmice igrale po nepodnošljivoj vrućini, u terminima prilagođenim evropskim televizijskim stanicama, u Meksiku je publika uživala u dobrom i veoma efikasnom fudbalu.
„Goleade“ u duelima Danske i Urugvaja (6:1) i ŠSR-a i Mađarske (6:0) najavljivale su još efikasniju završnicu turnira, a jedino iznenađenje u prvoj fazi takmičenja napravio je Maroko, pobedom u „F“ grupi, ispred državnih timova Engleske, Poljske i Portugalije.
Sigurne igre iz prvog dela prvenstva Brazil je nastavio i u osmini finala ubedljivim trijumfom nad Poljskom (4:0), Španija je sa četiri gola Emilija Butragenja deklasirala Dansku (5:1), Belgija u produžetcima nadmudrila favorizani ŠSR (4:3), Engleska je bila sigurna u duelu sa Paragvajem (3:0), dok je Meksiko, predvođen Borom Milutinovićem, stigao do pobede nad Bugarskom i svog najvećeg mundijalskog uspeha.
Slavni brazilski asovi Ziko, Falkao i Sokrates, ni ovog puta, sa podmlađenim timom, nisu uspeli da se probiju u završnicu turnira. Njihov duel sa francuskiim timom, u kome su blistali Mišel Platini, Alen Žires i Žan Tigana završen je nerešenim rezultatom 1:1, pa su trikolori među četiri najbolje selekcije otišli zahvaljujući boljem izvođenju jedanaesteraca.
Sreću na „penal ruletu“ imale su i selekcije Belgije i Zapadne Nemačke u duelima sa Španijom i domaćinom Meksikom, a jedino je Argentina pobedom nad Engleskom od 2:1 plasman u polufinale obezbedila u regularnih 90 minuta.
Oba duela za finale završena su identičnim rezultatom 2:0. Maradona je, praktično sam, sa dva postignuta gola poslao Belgijance u borbu za treće mesto, dok Francuzi, iako su najavljivali osvetu, nisu uspeli da se revanširaju Nemcima za poraz u polufinalu prethodnog Mundijala.
Maradona je, kao što je to činio tokom čitavog turnira, obeležio i finalni meč. Iako nije postigao ni jedan gol, sjajno je komandovao igrom svog tima, određivao ritam meča, čuvao loptu kada je to trebalo i sjajno asistirao saigračima.
„Gaučosi“ su poveli sa 2:0, ali su uporni Nemci uspeli da izjednače rezultat, a tačku na šampionat stavio je Maradona šest munuta pre kraja utakmice, kada je sa svoje polovine terena lucidnom asistencijom prosto „izbacio“ Horhea Valdana ispred golmana protivnika Haralda Šumahera, koji je prisebno postigao gol za konačan trijumf Argentine.
Nakon debakla u Španiji reprezentacija Jugoslavije novi neuspeh doživela je u kvalifikacijama za meksički Mundijal. U grupi sa Francuskom, Bugarskom, Istočnom Nemačkom i Luksemburgom „plavi“ su zauzeli pretposlednje mesto, iako je početak kvalifikacija najavljivao mnogo bolji plasman.
Kapital koji su stekli pobedom nad Istočnom Nemačkom u gostima Jugosloveni su brzo prokockali remijem protiv Francuske u Sarajevu i porazima od Bugarske u Sofiji i Istočne Nemačke u Beogradu.
Bez obzira što im je pobeda u gostima u poslednjem kolu u duelu sa Platinijevim „trikolorima“, aktuelnim evropskim šampionima, garantovala plasman u Meksiko, u „plave“ gotovo da niko nije verovao.
Pesimizam, podstaknut lošim igrama jugoslovenskog tima tokom čitavih kvalifikacija, bio je, kako se ispostavilo, osnovan, pošto su Francuzi lako, golovima današnjeg predsednika UEFA, stigli do očekivanog trijumfa.
