Dizanje tegova dva puta nedeljno može da pomogne mozgu

Vežbanje je dobro za mozak. To znamo. Ali, većina studija o vežbanju i zdravlju mozga se bavi efektima trčanja, hodanja ili drugih aerobnih aktivnosti.
Sada jedan novi eksperiment kaže da trening blagog otpora takođe može da uspori smanjenje funkcije nekih delova mozga povezano sa starenjem.
Naravno, naš mozak je dinamičan organ koji dodaje i oduzima neurone i veze tokom celog našeg života. On se u stvari sam konstantno preoblikuje i popravlja kao odgovor na naš način života, uključujući i to da li i koliko vežbamo.
Ali, kao i ostatak našeg organizma, osetljiv je na protok vremena. Mnoge neurološke studije su ustanovile da većina nas usled procesa starenja na kraju srednjeg doba dobija šupljine ili lezije u beloj masi mozga koja predstavlja materijal koji povezuje i prenosi poruke između različitih delova mozga.
Ove lezije se obično pojavljuju bez nekih uočljivih simptoma; vide se na skenu mozga pre nego što osoba primeti da joj sposobnost pamćenja ili razmišljanja slabi. Ali, ove lezije mogu vremenom da se prošire i porastu po broju, čime smanjuju belu masu i utiču na našu sposobnost razmišljanja. Neurološke studije su ustanovile da starije osobe sa mnogo lezija imaju slabije kognitivne sposobnosti od onih kod kojih je bela masa relativno očuvana.
Nekoliko ohrabrujućih studija je pokazalo da redovno, umereno aerobno vežbanje, kao što je hodanje, može da uspori razvoj lezija na beloj masi kod starijih osoba.
Ali, Tereza Liju-Ambroz (Teresa Liu-Ambrose), profesor fizikalne terapije i direktor Laboratorije za neurologiju starenja, mobilnosti i kognitivne funkcije na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru, zapitala se da li bi i druge vrste vežbanja isto tako bile korisne za belu masu.
Posebno se zainteresovala za vežbanje sa tegovima pošto ono jača i razvija mišiće.
Naši mišići, kao i mozak, smanjuju se s godinama, što utiče na to kako se krećemo. Slabija mišićna masa generalno dovodi do sporijeg i nestabilnijeg hoda.
Ono što iznenađuje, prema rečima naučnika, jeste činjenica da promene u hodu sa starenjem mogu da ukažu na ili čak doprinesu slabljenju zdravlja mozga, uključujući i belu masu.
Ali, ako je tako, razmišljala je dr Liju-Ambroz, onda trening sa tegovima, koji jača i razvija mišiće, možda može da promeni smer tog procesa i potencijalno očuva mozak i organizam koji stare zdravijim.
Da bi proverila tu ideju, ona se sa kolegama okrenula velikoj grupi relativno zdravih žena starosti između 65 i 75 godina koje su već učestvovale u jednoj studiji o zdravlju mozga koju je vodila. Ove žene su imale barem jedan sken mozga.
U svrhu ove nove studije, objavljene u časopisu The Journal of the American Geriatrics Society, naučnici su izabrali 54 žene iz ove grupe čiji skenovi su pokazali postojanje lezija u beloj masi.
Naučnici su ispitali brzinu i stabilnost hoda ovih žena a potom ih podelili u tri grupe po modelu slučajnog izbora.
Neke su započele program dizanja tegova male težine za gornji i donji deo tela jednom nedeljno pod nadzorom. Druga grupa je krenula sa istim programom dizanja tegova, ali dva puta nedeljno, dok je treća grupa, kontrolna, krenula na treninge istezanja i ravnoteže dva puta nedeljno.
Sve ove žene su nastavile sa dodeljenim programima vežbanja u periodu od godinu dana.
Na kraju tog perioda, njihov mozak je ponovo skeniran a sposobnost hodanja opet testirana.
Rezultati su bili i otrežnjujući i neočekivani. Žene u kontrolnoj grupi, koje su se koncentrisale na ravnotežu i fleksibilnost, pokazale su zabrinjavajući napredak u broju i veličini lezija u beloj masi mozga i hodale su sporije nego ranije.
Isto je bilo sa ženama koje su trenirale jednom nedeljno.
Međutim, one koje su dizale tegove dva puta nedeljno su pokazale značajno manje smanjenje i oštećenost bele mase nego druge žene. Njihove lezije su porasle i povećale se po broju, ali u mnogo manjoj meri.
Takođe su hodale brže i lakše od žena u druge dve grupe.
Ovi rezultati govore da trening sa tegovima može da promeni strukturu mozga nabolje, ali da ,,mora se ostvari minimalni prag vežbanja“, kaže dr Liju-Ambroz.
Odlazak u teretanu jednom nedeljno verovatno nije dovoljan. Ali, dva puta nedeljno bi moglo da bude dovoljno.
Međutim, ovaj eksperiment se nije bavio time da li su razlike u beloj masi kod ovih žena dovele do značajnih razlika u njihovoj sposobnosti razmišljanja, mada se dr Liju-Ambroz i njene kolege nadaju da će uskoro proučiti i to pitanje, kao i da li muški mozak slično reaguje na trening sa tegovima.
Takođe se nadaju da će saznati više o tome kako trening sa tegovima utiče na belu masu. Moguće je da jača supstance koje ispuštaju mišići, koje onda dolaze do mozga i tamo podstiču pozitivne promene.
Ili možda kod poboljšanja hoda trening sa tegovima utiče na delove mozga koji su povezani sa kretanjem, a to nekako usporava gubitak bele mase mozga.
Koji god da je razlog, vežbanje, uključujući trening sa tegovima, definitivno „pozitivno utiče na mozak“, kaže dr Liju-Ambroz. „Međutim, mi tek sad počinjemo da uviđamo koliko vežbanje može da bude značajno.“