Suzana Santoš Silva: Uvek tražim nove načine da se muzički izrazim
Portugalska džez muzičarka Suzana Santoš Silva, predstaviće se domaćoj publici drugog dana 31.Beogradskog džez festivala, u četvrtak 29. oktobra od 23 časa, u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Suzana je jedna od najperspektivnijih evropskih džez umetnica, predvodnica mlade generacije portugalskih džezera. Pred beogradskom publikom će, zajedno sa svojim kvintetom, predstaviti aktuelno izdanje, album „Impermanence“. Tim povodom smo sa Suzanom Santoš Silvom porazgovarali o portugalskoj džez sceni, aktuelnom izdanju i predstojećem nastupu na BDŽF.
Možete li nam reći više o džez sceni u Portugalu i kako ste se tamo susreli sa ovakvom vrstom muzike?
– U Portugalu postoji dosta muzičara koji stvaraju sjajnu muziku. U Portu, odakle ja dolazim, postoji Asocijacija muzičara Porta-Jazz, koja ohrabruje džez muzičare. Već pet godina omogućava muzičarima da predstave svoj rad i da snimaju i objavljuju svoju muziku uz pomoć svoje izdavačke kuće, Karimbo, koja je nedavno objavila i moj album Impermanence. Druga bitna potpora džez muzici u Portu je orkestar Jazz de Matosinhos, sa kojim sviram već 19 godina. Ovo su bile fundamentalne tačke mog razvoja tokom godina, ali sam takođe osetila potrebu da u jednom trenutku potražim nove muzičke puteve da bih se izrazila i izašla iz svoje zone komfora. Tada sam počela više da putujem i otkrivam nove muzičke pravce u džezu i improvizovanom muzičkom svetu. Povezala sam se sa još jednom asocijacijom u Portu, Sonoscopia, koja je posvećena eksperimentalnoj muzici i umetnosti zvuka. Pored toga, tu je i Clean Feed, najbitnija izdavačka kuća u Portugalu i jedna od najboljih u svetu za free jazzimprovizovanu muziku. To je bio veliki izvor inspiracije za mene zato što ova izdavačka kuća objavljuje dobru muziku i radi sa neverovatnim muzičarima. Zadovoljstvo mi je bilo da sarađujem sa njima tokom poslednjih godina.
Koje muzičke elemente kombinujete u svom kreativnom stvaralaštvu i kako biste opisali Vašu muziku?
– Smatram da je moja muzika kombinacija više različitih elemenata. Najpre sam počela da sviram u marširajućem bendu, gde je moj deka svirao trubu. On je bio moj prvi učitelj. Dok sam uveliko svirala sa džez orkestrom, studirala sam klasičnu muziku, a onda sam nastavila da studiram džez i to prvo u Portu, a kasnije i u Holandiji, gde sam se zainteresovala za slobodnije forme i eksperimentalnu muziku. Mislim da, kad sviram i komponujem, svi ti elementi zajedno stvaraju veoma ličan i jedinstven muzički izraz. Bilo je momenata kada mi nije bilo prijatno što sam drugačija i kada sam se osećala kao autsajder, sve dok nisam shvatila da je u redu biti drugačiji i imati jak karakter. To je ono što ja jesam i ne postoji razlog da se borim protiv toga. Takođe, volim da sarađujem sa drugima i da dobijam inspiraciju iz drugih umetničkih oblika. Ne volim da se ponavljam, tako da uvek tražim nove načine da se izrazim, alternativne puteve kojima ću ići.
Ove godine ste, kao vođa kvinteta, objavili drugi album ,,Impermanence“. Šta je novo u poređenju sa prethodnim albumom ,,Devil’s dress“ iz 2011. godine? Da li se zvuk razlikuje i koliko?
– Devil’s Dress je bio moj prvi album, na kome možete čuti prve pesme koje sam ikada napisala za neki bend. Od tada se dosta toga promenilo u mom pogledu na muziku, pogledu na život što je i te kako uticalo na proces pisanja i sviranja muzike. U albumu Impermanence, pokušala sam da napišem muziku koja kombinuje kompozicije sa improvizacijom. Želela sam da uhvatim prolaznost života, ali i svet koji se stalno menja i u kom pokušavamo da uspostavimo ravnotežu na najbolji mogući način, kako bism ostali normalni uprkos svim promenama. Ali, iako pokušavamo da dovedemo naše živote u ravnotežu, postoje momenti koje moramo da pustimo, momenti potpunog otuđenja, kada dozvolimo da nas promena dovede na viši nivo. Kada se oslobodimo nekih stega, to nas može odvesti na prelepa mesta, a tako je i u muzici.
Imali ste priliku da nastupate i sarađujete sa poznatim i talentovanim muzičarima. Koja saradnja je imala najveći uticaj na Vaš rad i zašto?
– Svaka saradnja je na dobar ili loš način uticala na moj rad. Srećom, svirala sam sa sjajnim muzičarima zahvaljujući kojima sam svaki put sve više napredovala. U svakoj saradnji je važno biti dovoljno otvoren da prihvatiš sve ono što proizilazi iz interakcije sa drugim muzičarima i dozvoliš da to oblikuje tvoj način sviranja, a ponekad ga i promeni. Svaki put kada sviram sa nekim novim, to me vodi na neka nova mesta i tera me da izađem iz svoje udobne zone. Na primer, bilo je sjajno svirati sa Krisom Spidom i Joakimom Badenhorstom kada ih je Lama pozvao da se pridruže triju. Odjednom je muzika krenula u novom pravcu i moj način sviranja se podigao na viši nivo. To je ta prolaznost koja krči nove muzičke puteve.
Sarađujete sa basistom Torbjornom Zeterbergom na mnogo različitih projekata. Kako uspevate da pronađete ravnotežu između toliko različitih i jakih muzičkih karaktera?
– Mislim da savršenstvo ne postoji. Bilo bi dosadno da ono postoji, ali verujem da smo sposobni da uskladimo naše muzičke ličnosti na dobar način. Isto je i u ljubavnoj vezi, jer iako se desi da se ne složite uvek oko nekih stvari, postoji način da uskladite suprostavljena mišljenja i da živite u harmoniji i skladu. Ponekad je interesantnije kada se spoje različiti pogledi na svet.
Član ste Orkestra Jazz Matosinhos, portugalskog projekta u koji su uključeni mladi i talentovani džez muzičari. Koja su Vaša najveća dostignuća sa ovim orkestrom?
– Rad sa ovim orkestrom je za mene bila prava škola. Počela sam da sviram u njemu sa 17 godina, čak i pre nego što sam odlučila da se bavim muzikom. Tokom godina svirali smo različite repertoare i sarađivali sa sjajnim muzičarima. Mogućnost da sviramo i snimamo sa Lijem Konicom je bilo sjajno iskustvo. On prelepo svira i ima neverovatni duh, čak i u poodmaklim godinama. Takođe, rad sa Karlom Blej i Stivom Svolovom je bio izuzetno iskustvo. Posle saradnje sa njima, Karla me je pozvala na turneju sa njenim Big Bendom i to je u tom momentu bilo veoma značajno iskustvo za mene. Do turneje zapravo nije ni došlo, ali je sam poziv bio sjajna stvar.
Ove godine nastupate na Beogradskom džez festivalu koji se održava pod sloganom Budućnost džeza. Šta za Vas znači prilika da svirate sa revolucionarnim muzičarima?
– Ova prilika mi omogućava da se krećem napred, budem jaka i da pomeram granice, da se odužim društvu, širim ljubav i nadu i da navedem ljude da razmišljaju, budu iskreni prema sebi i da se nikad ne prilagođavaju.
Kakav ste repertoar pripremili za džez publiku u Srbiji?
– Sviraćemo muziku sa albuma Impermanence. Na njemu se nalaze pesme koje sam napisala specijalno za ovaj sastav. Album je ove godine objavio Karimbo, izdavačka kuća Ascocijacije Porta Jazz. Muzika na albumu varira od tihih, prijatnih melodija do snažnih zvukova, improvizovanih i eksperimentalih delova i elektronike. Nadam se da će ljudi doći na festival i osetiti muziku otvorenog srca i uma, i da ćemo svi zajedno uživati u ovom muzičkom putovanju.
