IZLOŽBA „HAOS“ PROFESORA MARKA LAĐUŠIĆA U GALERIJI „DAR MAR“
U četvrtak, 3. decembra u 19 časova u galeriji „Dar Mar“ biće predstavljena slika „Haos“ Marka Lađušića, redovnog profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti. „Haos“ je završno delo ciklusa „Gravitacija“, koji čini desetak slika velikog formata, i nastao je kao pokušaj objašnjenja detinjstva, kao reminiscencija i oživljavanje tog jedinstvenog iskustva. Izložba će biti otvorena do 17. decembra.
Slika „Haos“ (kombinovana tehnika – akril i ulje na platnu, 2×2 m, 2011), koja se, prema rečima Nataše Radojević, istoričarke umetnosti, posebno izdvaja u odnosu na druge slike iz ciklusa, biće dostupna u galeriji „Dar Mar“ (Kralja Petra 44, Beograd) svim radnim danima (osim ponedeljkom) od 11 do 14 i od 17 do 19 časova, i subotom od 11 do 14 časova.
Lađušić je do sada imao sedam samostalnih i više od pedeset kolektivnih izložbi. Učestvovao je u nekoliko multimedijalnih projekata u zemlji i inostranstvu. Njegova dela su uvršćena u više javnih i privatnih kolekcija, a skulpture postavljene na nekoliko gradskih lokacija. Bavi se slikarstvom, skulpturom i multimedijalnim performansom.
„Iako je početni tretman bio isti kao i u ostalim delima ove serije, ova slika, nastajala dve godine, u umetnikovoj percepciji dugo je smatrana za nedovršenu. Što se tiče samog postupka nastajanja, slika je tretirana kao da se radi o izuzetno malom formatu. Autor je drmao i okretao sliku, u početku slikao valjkom, prelazio površinu raznim špahtlama i alatima, koristio stare kreditne kartice, jednostavno, što se tiče sredstava, gotovo sve što je bilo adekvatno u datom momentu je dobilo svoju upotrebnu vrednost (elementi akcionog slikarstva).
U „Haosu“ se čita slojeviti proces stvaranja, odnosno etape građenja. Lađušića je zanimalo gde će ga odvesti ti slojeviti nanosi. Podloga je rađena u tehnici akrilika, a potom su se na tu bazu naslanjale uljane boje u velikim količinama. Na perspektivnost i dubinu „Haosa“, osim slojevitog nanosa boje, uticali su i potezi, odnosno nastale linije raznih debljina, intenziteta i karaktera. Iako odaje utisak prostiranja u svim pravcima, slika ipak poseduje noseću geometriju koja doprinosi monumentalnosti i čvrstini. Centralnost i okruženje su jasno izdvojeni, iako sama centralnost nije preterano limitirana. Pažljivijom analizom, možemo očitati gotovo potpuno međusobno protivrečne tendencije kretanja. Na momente nam ostavlja utisak kretanja u suprotnom smeru od svog centra, odajući utisak eksplozije, dok se u sledećem momentu slika sabija, odnosno kreće ka svom centru (implozija), što zapravo doprinosi ravnoteži i harmoniji celokupne predstave. Ona se prostire u svim pravcima, kroz dubinu, širinu i, na kraju, vreme. Vremenska dimenzija je nastala spontano, bez namere ili pokušaja umetnika da je predstavi. Cikličan karakter nastao je cikličnim postupkom građenja slike. Autor je postepeno punio površine, a zatim polako ulazio u samu sliku. Tokom nastajanja, sve strane su bile podjednako važne. Platno bi imalo iste vrednosti bez obzira na ravan ili kontekst u koji je postavljeno. Jeste kvadratnog oblika, ali između kvadrata i kruga je jasna simetrija.
„Haos“ predstavlja sublimaciju svih faza ciklusa „Gravitacija“. Ogromnom smelošću, ideja je eksploatisana do kraja. U „Haosu“ ne postoji neboja, Haos predstavlja savršenu ravnotežu svih boja. Haos ne predstavlja deo, već celinu sećanja, detinjstva. Haos je predstava početka i kraja. Haos je emocija. Haos je entitet. Haos je suština. Haos je savršen. Savršenstvo ne postoji bez Haosa. Haos ruši granice. Haos te suočava. Haos je život, a život je Haos. Ko nije u Haosu, ne živi. Haos je paradigma o nedovršenom delu. Haos je završeno delo.“ – Nataša Radojević.
Marko Lađušić je diplomirao 1995. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Odseku za primenjeno vajarstvo. Predaje na istom fakultetu od 1998. godine, a 2015. je izabran u zvanje redovnog profesora. Takođe, od iste godine, predaje i na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Odseku za scenski dizajn. Bio je umetnički direktor dva kulturna centra „District“ i „Kocka“, u Beogradu (2005-2008), koordinator BELEF-a i autor projekta „Terratorija“ (2008-2014). Autor je projekta „Black Box“ na Mikser festivalu 2015. Od 2013. godine je na poziciji umetničkog direktora Kombank Art Hola.
