Dnevnik Ane Frank može biti kopiran u naučne svrhe
Sud u Amsterdamu ocenio je da Muzej Ane Frank i Holandska Akademija nauka mogu da u naučne svrhe kopiraju originalni tekst „Dnevnika Ane Frank“.
Odluka suda se, međutim, ne odnosi na trajanje autorskih prava na čijem daljem poštovanju institira Fondacija Ana Frank.
„Dnevnik Ane Frank“, koji je 13-godišnja Jevrejka napisala između juna 1942. i avgusta 1944. dok se sa porodicom krila od nacista u Amsterdamu, prvi put je objavljen na holandskom 1947, a kasnije je preveden na više od 70 jezika.
Prema postojećem zakonu, jedno delo postaje javno dobro nakon 70 godina od smrti autora.
Fondacija Ana Frank, koju je Oto Frank, otac slavne devojčice, osnovao u Bazelu 1963, smatra, međutim, da je reč o „posthumnom delu“, objavljenom mnogo posle autorkine smrti.
„Muzej i fondacija su saglasni sa odlukom suda“, objasnio je za AFP Iv Kugelman, jedan od članova administrativnog saveta.
„Pojedini delovi teksta objavljeni su u Holandiji prvi put 1986, te ostaju zaštićeni sve do 1. januara 2037, odnosno 50 godina od objavljivanja, što je u skladu sa holandskim zakonom“, naveo je on.
Fondacija Ana Frank, vlasnik autorskih prava planetarnog bestselera, zahtevala je on suda da zabrani Muzeju Ane Frank da objavi tekst dnevnika u okviru naučnog istraživanja.
„U svojoj odluci, sud je uzeo u obzir dva fundamentalna prava: interese Fondacije da zaštiti pravo intelektualne svojine i slobodu naučnog istraživanja“, navele su sudije nakon donošenja presude.
U isto vreme, Fondacija Ana Frank pokušava da spreči francuskog poslanika i akademika Olivijea Erzšeida da na internetu objavi holandsku verziju famoznog dnevnika.
Erzšeid je, naime, izjavio da ga argumenti Fondacije nisu ubedili da treba da odustane od svoje namere, te da će delo objavili i „ilegalno“ ako to bude trebalo.
„Evropski zakon o autorskim pravima propisuje da književno delo postaje javno dobro 70 godina nakon smrti autora“, podsetio je francuski akademik u nedavnoj izjavi za londonski „Gardijan“.
„Kao što sam to uvek isticao u svojim člancima i intervjuima, bitna je samo jedno: da delo Ane Frank postane javno dobro kako bi njen tekst dospeo do mnogo više ljudi nego što je to danas slučaj“, naveo je on u odgovoru Fondaciji.
Na svom blogu Olivije Erzšeid je u oktobru napisao:
„Draga Ana, upravo sam saznao da se tvoj izdavač i ljudi koji se brinu o tvom delu, u okviru Fondacije Ana Frank, protive da tvoj dnevnik od iduće godine postane javno dobro. Oni su, draga Ana, izneli čitav niz naizgled neospornih pravnih i legalnih argumenata. Ko su oni Ana da se protive ulasku tvog dnevnika u sferu javnog dobra? Zar im nije dovoljna činjenica da si umrla pre 70 godina? Ko ima koristi od tih prava? Pošto ti zabranjuju da postaneš javno dobro, budimo kolektivno pametni i poklonimo ti konačno svetlost koju zaslužuješ, koju tvoj dnevnik zaslužuje, svetlost javnog dobra“.
Ana Frank je umrla 1945. u koncentracionom logoru Bergen-Belzen. Imala je samo 15 godina. Poslednji zapis u njenom dnevniku datiran je 1. avgusta 1944. kada je njenu porodicu uhapsila holandska policija.
