Na današnji dan – 14. januar

1742 – Umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej (Halley), direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, po kojem je dobila naziv Halejeva kometa. Prvi je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto telo koje se periodično pojavljuje. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.
1784 – SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, čime je i formalno okončan Američki rat za nezavisnost.
1809 – Engleska i Španija su sklopile savez protiv francuskog cara Napoleona I.
1826 – U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca iz Pešte i Budima. To književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini. Ubrzo po osinivanju počelo je da izdaje „Letopis Matice srpske“, najstariji srpski književni časopis. Preseljena je 1864. u Novi Sad.
1840 – U kneževini Srbiji za školsku slavu je proglašen Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva svetog Savu. Prva proslava Savindana održana je 1812. u Zemunu, a himna svetom Savi je prvi put izvedena 1839. u Segedinu.
1867 – U okviru balkanskih nacionalno-oslobodilačkih saveza protiv Otomanskog carstva, srpska vlada sklopila je s Bugarskim revolucionarnim komitetom u Bukureštu sporazum o stvaranju zajedničke države koja bi se zvala Bugaro-Srbija ili Srbo-Bugarska, a za vladara je bio predviđen srpski knez Mihailo Obrenović.
1892 – Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa „Živa antika“. Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije, prevodio je Platona, Aristotela, Tukidida i druge pisce i sve velike antičke tragičare („Istorija helenske književnosti“, „Istorija helenske etike“).
1897 – Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao učesnik atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda (Franz) 1914. u Sarajevu, osuđen je na 16 godina zatvora i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. U Drugom svetskom ratu bio je zatvoren u logor na Banjici. Posle oslobođenja zemlje bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi FNR Jugoslavije.
1898 – Umro je engleski pisac i matematičar Luis Kerol (Lewis Carroll), autor fantastičnih bajki „Alisa u zemlji čuda“ i „Alisa s onu stranu ogledala“.
1907 – Zemljotres je razorio grad Kingston na Jamajci i usmrtio oko 1.000 ljudi.
1941 – Rođen je slovenački političar i državnik Milan Kučan, predsednik Slovenije u presudnim trenucima raspada SFR Jugoslavije (1991). Slovenija je u njegovo vreme proglasila nezavisnost (25. juna 1991) i postala jedna od najuspešnijih bivših komunističkih zemalja u sprovođenju radikalnih političkih i privrednih reformi. Ponovo je biran za predsednika Slovenije 1994. i 1998.
1943 – U Kazablanki je počela konferencija lidera savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu Ruzvelta (Roosevelta), Čerčila (Churchilla) i De Gola (Gaulle). Na konferenciji koja je završena 26. januara zaključeno je da sile Osovine moraju bezuslovno kapitulirati i preciziran je datum iskrcavanja Saveznika u Italiji.
1953 – Narodna skupština FNR Jugoslavije izglasala je ustavni zakon kojim je uvedeno društveno vlasništvo i samoupravljanje proizvođača. Umesto vlada i ministarstava uvedena su izvršna veća i državni sekretarijati. Prvi predsednik Saveznog izvršnog veća postao je Josip Broz Tito.
1957 – Umro je Hemfri Bogart (Humphrey), jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca pedesetih godina. Dobitnik Oskara 1951. za film „Afrička kraljica“, legendarnu popularnost stekao je u filmovima „Kazablanka“ i „Malteški soko“.
1969 – Lansiran je sovjetski vasionski brod „Sojuz 4“ s kosmonautom Vladimirom Šatalovim, dan kasnije „Sojuz 5“ u kojem su bili Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev u Jevgenij Krunov. Dva borda su se potom spojila, kosmonauti Jelisejev i Krunov prešli su u „Sojuz 4“. To je bilo prvo spajanje vasionskih brodova s ljudskom posadom u zemljinoj orbiti.
1991 – Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova, uključujući monumentalno delo „Savremeni srpskohrvatski jezik“.
1991 – U Tunisu su ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata (Yasser), među kojima i Abu Ijad (Iyad), jedan od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije.
2003 – U najvećim demonstracijama u tursko-kiparskoj istoriji desetine hiljada ljudi je u Nikoziji zahtevalo kraj višedecenijske izolacije.
2004 – Italijanska i egipatska policija uhapsile su Ritu Algranati, pripadnicu levičarske terorističke grupe Crvene brigade, koja je učestvovala u otmici i ubistvu bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, 1978. godine.
2008 – Umro je Anhel Gonsales (Angel Gonzalez) jedan od najvećih španskih pesnika i pripadnik generacije književnika poznatih po borbi protiv diktature Fransiska Franka (Francisco Franko).
2009 – Umro je istaknuti hrvatski vajar Dušan Džamonja.
2009 – Sud u Parizu oslobodio je šest lekara i farmaceuta optužbe za smrt 117 dece koja su 1980-tih tretirana hormonom rasta i potom obolela od Krojcfeld-Jakobsove bolesti.
2010 – Umro je američki pevač i tekstopisac Bobi Čarls (Bobby Charles) autor poznatih hitova „See You later Alligator“ i „Walking to New Orleans“.

Povezana vest:  Na današnji dan 30.avgust