GOJAZNOST DECE – OBELEŽJE MODERNOG DOBA
Gojaznost je jedna od čestih bolesti 21. veka, koja dugoročno predstavlja osnovu za razvitak teških hroničnih oboljenja. Gotovo 20 odsto dece i adolescenata u razvijenim zemljama danas ima prekomernu telesnu težinu, a i Srbija nažalost sve više sledi ovaj trend. Poslednje Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije sprovedeno 2013. godine ukazuje na porast broja dece uzrasta od 7 do 14 godina koja imaju prekomernu težinu (umereno gojazni i gojazni). Upravo zbog toga sve više pažnje posvećuje se prevenciji gojaznosti dece.
Na gojaznost, osim prevelikog unosa energije i njene nedovoljne potrošnje, utiču i činioci poput genetskog nasleđa, društveno-ekonomskog statusa, stresa i drugo. U detinjstvu gojaznost može značajno uticati na nivo samopouzdanja i odnosa prema vlastitom telu, što može dovesti i do teških poremećaja u ishrani. Zanimljiva je činjenica da dete koje je gojazno istovremeno može biti neuhranjeno. To znači da je njegov dnevni unos energije prekomeran, ali je u isto vreme unos obeležen manjkom mikronutrijenata – minerala i vitamina koji su nam neophodni. Najveći problem je što gojaznost kod dece znatno povećava rizik za razvijanje hroničnih bolesti u odrasloj dobi. Ukoliko dugo traje, gojaznost može biti osnova za astmu, dijabetes, ali i neka druga teška oboljenja poput kardiovaskularnih bolesti i karcinoma.
Užurbani način života roditeljima danas ostavlja malo vremena za promovisanje pravilnih prehrambenih navika svojoj deci. Pravilan raspored obroka i porodično obedovanje za stolom nekada je bilo svakodnevica, a danas je retkost. Osim toga, deci su lako dostupni izvori brze hrane i grickalice kao zamena za hranjiv obrok. Još jedan od činioca koji doprinosi pojavi gojaznosti kod dece i mladih je nedostatak fizičke aktivnosti. Procenjuje se da adolescenti danas u proseku provode više od četiri sata dnevno ispred ekrana.
Postavlja se pitanje na koji način roditelji mogu uticati na dete koje već pati od prekomerne telesne težine. Čak i najmanja promena može dovesti do velikih rezultata. Roditeljima koji imaju gojazno dete savetuje se da ga podstaknu sopstvenim primerom, pa da kao porodica stvore zajedničke zdrave navike. Preporuka je uvesti redovne porodične obroke i zajedničke fizičke aktivnosti. Prilikom kupovine namirnica potrebno je ograničiti kupovinu grickalica, slatkiša i sokova i i motivisati dete da samo izabere voće ili povrće koje bi želelo da konzumira. Osim toga, istraživanje kompanije Nestlé pokazalo je da deca koja pomažu u pripremi obroka jedu znatno više povrća od dece koja ne učestvuju u kuvanju. Takođe, bitno je obratiti pažnju na veličinu porcije koju serviramo detetu, s obzirom na to da su potrebe dece drugačije od potreba odraslih.
Nije lako promeniti životne navike, čak ni kod dece. Stoga je potrebna motivacija, podrška i pozitivno okruženje, pogotovo kada su u pitanju deca koja često ne razumeju iz kog razloga treba da promene dosadašnje navike. Istrajnost roditelja i uključivanje čitave porodice u proces promene prehrambenih navika jedini je način kako pravilno i dugoročno roditelji mogu uticati na dete i osigurati mu dobre temelje da jednog dana bude zdrava odrasla osoba.
Nataša Šoštarić, nutricionistkinja
