Ikodinović: Bojim se da nam nema spasa

Bivši vaterpolista Srbije Danilo Ikodinović izjavio je da mu ni danas nije jasno šta se dogodilo sa ulaznicama za finale Evropskog prvenstva, da se u Srbiji loše živi i da mora sistemski da se reši finansiranje sporta u zemlji.
-Evropsko prvenstvo je bilo sjajno i najbitnije je da su momci pobedili. Ambijent je bio fantastičan, organizacija, kažu, jako dobra, a ta situacija s kartama ni danas nije jasna. Ođednom čujem da je neko dobio 500 karata, neko drugi 700. Onda vidim čoveka iz Crne Gore koji je od te gomile karata napravio sebi šal i tako se slikao. Video sam tu fotografiju i pregoreo sam. Igrao sam za ovu zemlju ne 12 godina nego mnogo više, jer sam branio boje SFRJ, SRJ, SCG, Srbije i onda dođem u situaciju da do poslednjeg trenutka ne znam da li ću dobiti 15 karata koje sam tražio. Ja sam imao svoju akreditaciju, ali tražio sam 15, ne 715 za svoje najbliže. Mislio sam da je to normalna stvar. Dobio sam tih 15 karata, ali tek kad se digla čitava frka posle mog tvita – rekao je Ikodinović u intervjuu za Njuzvik.
Ikodinović je ljut pošto se deo karata za finalnu utakmicu Evropskog prvenstva u Beogradskoj areni između Srbije i Crne Gore podelio, a ne prodavalo kako je najavljeno.
-Kada su proširili Arenu i broj mesta sa 11.000-12.000 podigli na navodnih 18.000, obećali su da će još 4.000 pustiti u prodaju. Onda je na tim mestima prodato po 40-50 karata i zatvorili su blagajne da bi ih podelili svojima. Mene u ovoj državi nervira što nas stalno prave ludima. Dakle, oni su povukli karte, razdelili ih kome su hteli, da ne ulazimo u to, a onda smo došli u Arenu, gde sam video 500 praznih stolica. Zar nije finale, zar niste podelili, treba li sve da bude puno? Tvrdim da nije bilo puno u tom delu za koji su karte navodno pustili u prodaju – rekao je on.
Deo navijača u Areni je na otvaranju takmičenja prilikom pominjanja premijera Aleksandra Vučića i gradonačelnika Siniše Malog zviždao, a zvižduke je dobio i predsednik države Tomislav Nikolić koji je na zatvaranju turnira dodeljivao medalje.
-Reakcija publike je bila samo odraz stanja u ovoj državi. Hala je grmela, ali grmela, baš onako grozno zviždanje. Mogu na televiziji da pričaju šta god hoće, ali ljudi vide kako se realno živi. Ovde se 80 odsto ljudi bori za goli život, tako da na televiziji možemo da se lažemo kako srljamo u bolju budućnost i neviđene investicije, ali čekajte, pa nismo toliko ludi. Ti zvižduci su samo odraz poprilično lošeg života. Nije to ništa novo, ta situacija traje decenijama. Ovde se stalno nešto čeka i stalno se nešto nadamo, i stalno viču biće nam bolje. Ma, terajte se, bre, u lepu… Svako ko se ovde dočepa vlasti samo gleda kako da pokupi kajmak – rekao je Ikodinović.
Upitan kako mu deluje vlast, proslavljeni vaterpolista odgovorio je: – Kao muve bez glave i dalje stojimo u mestu.
-Ova zemlja je lepa, ima pametnih ljudi, ali loše smo vođeni poslednjih 25 godina. Ubili su nas u pojam, isprali nam mozak, malo ljudi je ostalo sa ‘svojom’ glavom. Pored sve transparentnosti koju neprestano promovišu, političari nam postadoše milioneri, deca im se školuju u inostranstvu na ozbiljnim koledžima, oni se leče na najskupljim klinikama. Sve je, kao, transparentno i sve je od plate. A mi treba da se pravimo da smo glupi. No, biće nama bolje jednog dana, ali bojim se da nam nema spasa – naveo je on.
On je dodao da sportisti ispadaju najbolji promoteri vlasti, ali da „nikada nije igrao za njih, već za sebe, porodicu i državu“.
-Novak Đoković je najbolji promoter države, najbolji sportista koga smo ikad imali, ali o njega ne mogu baš tako lako da se kešaju jer ipak je on bog, izolovan je i pametno sve to radi. Ipak, čim se ovi ostali popnu na balkon, eto još njih 50 iza da se slikaju. Oni obezbeđuju finansije, kod nas svaki sportski savez zavisi od države. Ako država ne stane iza saveza, eksplodirao si. I onda moraš da ćutiš i da ih trpiš jer sport zavisi od politike. Ne postoji drugačiji način finansiranja. Zato sport zna da bude i jadan i bedan. Evo, čitam pre neki dan kako nema nameštanja utakmica u fudbalu. Nismo glupi, a taj koji je to izjavio verovatno nije potrčao za loptom. Banalne su to stvari, ali mrzim da me prave magarcem – rekao je on.
Ikodinović je rekao i da će sigurno izaći na predstojeće izbore, ali nije želeo da otkrije za koga će glasati.
Bivši vaterpolista Partizana je na pitanje za mišljenje o bivšem reprezentativcu a sada ministru omladine i sporta Vanji Udovičiću, rekao da „niko nema prava da ga osuđuje“.
-O tome možemo da pričamo kad isključite diktafon. To je njegov izbor i niko nema pravo da ga osuđuje. Vanja je jednim delom porastao uz mene, kao što sam ja rastao uz Teleta Zimonjića i Igora Milanovića. Ostavio je vaterpolo kada je bio najbolji svetski igrač i to ubedljivo, nije mu bilo premca. Kada je trebalo to da preseče, zvao me je da se vidimo i pitao me šta mislim o tome da uđe u politiku. Ostao sam zapanjen. Nisam baš bio oduševljen tim potezom, ali video sam da je već doneo odluku. Ali, podržao sam ga. Na stranu što ja to nikad ne bih radio, moj senzibilitet je drugačiji, ali čini mi se da Vanja dobro pliva u tome. Drago mi je da se snalazi. Ne dozvoljavam da u mom prisustvu bilo ko priča loše o njemu – naveo je on.
Ikodinović je rekao i da su klubovi u katastrofalnom stanju i da mora sistemski da se reši pitanje finansiranja u sportu.
-Kod nas ne mogu Zvezda i Partizan da postoje paralelno, nego zavisi ko je na vlasti i za koga vlastodršci navijaju. Jedno vreme je Partizan dominirao apsolutno, i košarka i fudbal, sad je Zvezda na redu. Pa što ne mogu i Partizan i Zvezda, zar nije lepo da imamo konkurenciju?! Posebno je pitanje što nemamo još neki klub u unutrašnjosti. Pa nije Beograd Srbija. Treba li da zaboravimo Ivanjicu, Čačak, Niš, Novi Sad, Suboticu… Ili da ih sve lepo preselimo u Beograd? – upitao je Ikodinović, ali je i dodao da vaterpolo ima budućnost, jer ima sistem.
On je pre osam godina vozeći motor pod dejstvom alkohola izazvao tešku saobraćajnu nesreću. Proveo je mesec dana u indukovanoj komi i borio se za život i teško mu je povređena desna ruka, koju posle više od 200 hiruških intervencija skoro ne koristi.
-Toliko sam se navikao na život sa ovim mojim deformitetom, u stvari invaliditetom, da normalno funkcionišem. Poslednji put sam išao na operaciju pre četiri godine i taj lekar bi me zvao da dođem opet da je bilo nekih pomaka u medicini. Isekao sam sve nerve koji upravljaju rukom. Sada živim dosta kvalitetan život, u nekim segmentima je bolji nego ikad. Jako sam zadovoljan – rekao je Ikodinović.
-Ne razumem one ljude koji kažu ne kajem se ni zbog čega, ja bih opet sve isto. E, ja se kajem, ne samo zbog toga, to je drastičan primer, ali pola toga ne bih isto uradio. Sigurno ne bih otišao da pijem s društvom pa seo na motor. Više nikad nisam seo za volan ako bih liznuo alkohol. Kada vidim ljude iz kafane kako pijani sedaju u kola, samo im priđem: ‘Care, zovi taksi, ne treba ti to, evo pogledaj mene’ -, dodao je Ikodinović.
On je naveo i da je „konačno srećan u ljubavi“, pošto je dve i po godine u vezi sa odbojkašicom Majom Ognjenović.